Advokat Nikole Petrovića vlasnik Antidota

Prema pisanju KRIK-a, Petrović je bio vlasnik of-šor kompanije Arkshore International na Britanskim Devičanskim Ostrvima preko koje je imao račun u Švajcarskoj, a koju nije prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije, iako je po zakonu bio dužan to da uradi budući da je u isto vreme bio direktor javnog preduzeća Elektromreže Srbije.

Dragana Pećo, novinarka KRIK-a, objašnjava da papiri pokazuju da je Petrović za ovu operaciju angažovao tri agencije, švajcarsku konsultantsku firmu Fidinam, preko koje je angažovao agenciju Alcogala sa Paname koja ima licencu za osnivanje of-šor firmi, a u dokumentima se pojavljuje i švajcarska advokatska kancelarija „Monfrini Bitton Klein“ koja je čuvala dokumentaciju Petrovićeve firme.

”On nije skrivao imovinu samo od Srbije, već papiri pokazuju da je agencija Fidinam na upit Alcogala, da li je Petrović tzv. PEP ličnost (politički izložena ličnost), odnosno da je javni funkcioner ili da je povezan sa vlašću, odgovorila da nije. Međutim, panamska agencija je sama istraživala i otkrila da on jeste PEP, što znači da se ti klijenti tretiraju drugačije i označili ga kao klijenta visokog rizika. Alcogala zahteva pismo preporuke Petrovićeve banke. I njih je pokušao da obmane da nije uticajan koliko jeste u državi iz koje dolazi. Tu je i problem i to što Nikola Petrović kao javni funkcioner nije prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije da je vlasnik of-šor firme i da ima račun u Švajcarskoj. Potvrdu smo dobili od Agencije”, objašnjava Pećo dodajući da nisu dobili nikakav odgovor od Petrovića o poslovanju te firme.

Ona dodaje da u papirima nema podataka o transakcijama i poslovanju Petrovićeve of-šor firme, ali zanimljivo je da je angažovao švajcarsku advokatsku kancelariji Monfrini i da je osnivač te kancelarije Enriko Monfrini napisao pismo preporuke za Petrovića koju je dostavio agenciji u Panami.

“Zanimljivo je da je advokat agencije Fidinam DŽejms Bouzaglo bio zadužen za čuvanje dokumentacije Petrovićeve firme, a pojavio se 2015. godine kao vlasnik sajta Antidot”, ističe Pećo.

Kompanija Arkshore još postoji, ali je neaktivna od novembra 2019. godine, prema podacima poslovnog registra Britanskih Devičanskih Ostrva.

Ni juče nismo dobili odgovor Agencije za sprečavanje korupcije u vezi navoda KRIK-a o of-šor firmama Malog i Petrovića, a s obzirom da je Pandorinim papirima obelodanjeno i dokumentovano njihovo vlasništvo nad preduzećima koja nisu prijavili Agenciji, pravo je pitanje šta će ona povodom ovoga učiniti. Nekadašnji, do 2017. godine, član Odbora Agencije za sprečavanje korupcije Božo Drašković, podseća da je Agencija pokrenula ispitivanje indicija da je Mali preko kompanija iz of-šor zona obavljao neke poslove koje nije prijavio Agenciji.

“Jedan broj članova Odbora insistirao je da se posredstvom međunarodne pravne pomoći, Ministarstvo pravde i Ministarstvo inostranih poslova obrate bugarskim institucijama sa upitom u vezi vlasništva nad tim stanovima. Ja sam na tome insistirao da ne bismo napamet iznad nekog stavljali znak sumnje. Međutim, nikada nisam dobio informaciju da li je takav postupak državnih organa pokrenut. Da bugarske vlasti nisu ništa odgovorile, a ne moraju, bez informacija i dokaza ne možete da spekulišete da Mali ima tu imovinu. Međutim, ako bi odgovorili pozitivno, onda se mora pokrenuti postupak u okviru institucija države u skladu sa zakonom. Ne možete nekoga da optužite da je učestvovao u korupciji ako nemate dokaz. E onda se stvari raščiste. Slično je bilo i u slučaju “tetka iz Kanade”. Tražili smo da Ministarstvo pravde i MIP kontaktiraju kanadske organe i provere da li ta tetka postoji i da li je kreditno sposobna. S obzirom da prema mom saznanju država to nije uradila, i ako se desilo da je ta inicijativa gurnuta u fioku, postoji sumnja na trgovinu uticajem i korupciju unutar državnih organa. Ako država nije suštinski spremna da se bori protiv korupcije onda je to podsticaj svima za korupciju”, napominje Drašković.

On ističe i da se često govori o institucijama, ali da te institucije čine ljudi.

“U Agenciji rade vredni i pošteni službenici, ali postoje i ljudi koji odlučuju, direktori i članovi Odbora. Dok sam ja bio član, jedan deo članova Odbora nije bio spreman da istera stvar do kraja. Treba videti ko je za šta glasao. Svako može da pogreši i da glasa pogrešno, ali treba i da obrazloži zašto je tako glasao”, napominje Drašković dodajući da srećom postoje nezavisni novinari koji u međunarodnoj saradnji dolaze do ovakvih otkrića.

Dušan Slijepčević, advokat i član Saveta za bornu protiv korupcije, ocenio je da je ovo pre svega pitanje za Agenciju za sprečavanje korupcije.

“Živimo u državi koja više ne postoji i i u kojoj su političari uništili pravosuđe. Ovo je slika sveukupnog stanja”, kratko kaže Slijepčević.

Mali: Novinari lažu

Ministar finansija Siniša Mali juče je u Skupštini Srbije izjavio da ima samo jedan stan u Bugarskoj i da tamo letuje sa decom, “a da oni koji izmišljaju da ima 24 stana isto tako mogu da kažu da ima 240 ili 2.400 stanova”.

„Molim vas da ne izmišljate i ne govorite laži, ne vodi ničemu način na koji se time bavi. Nemojte da me upoređujete sa Gojkom Đilasom i Draganom Đilasom. Ako postoji nešto što nije u skladu sa zakonima, izvolite, imate nadležne organe“, rekao je Mali, nekoliko puta ponovivši da on nije Dragan Đilas sa desetinama miliona evra po of-šor računima, niti Draganov brat Gojko Đilas za kojeg je rekao da ima 35 stanova u Beogradu.

„Ovde je prava tema zašto ne mogu da pronađu račune Aleksandra Vučića kojih nema, jer lažu o svemu“, rekao je ministar. Novinarima je nekoliko puta poručio da lažu, da nemaju nikakve dokaze i da neće da polemiše sa njima, već će sačekati nadležne organe, a zatim je otišao da pred Skupštinom brani set finansijskih zakona.