Advokati demantuju guvernerku NBS

Na konferenciji za medije pod nazivom “Guvernerka NBS iznosi u javnost neistine u vezi sa bankarskim sporovima i otvoreno se stavlja na stranu advokata”, Miroslav Živković, advokat iz Beograda ocenjuje da se nakon postignute jedinstvene prakse od osnovnih sudova do VKS kojom je utvrđena ništavost odredbe o naknadi za troškove obrade kredita u javnost iznose neistine čiji je cilj pritisak na pravosuđe.

“Guvernerka je 13. jula izrekla neistine, da prvenstveno advokati pokreću sporove za sitne iznose od dve-tri hiljade dinara, pa onda naplaćuju troškove po 50.000 dinara. Kao prvo jako je mali broj takvih predmeta sa malim iznosom, a tu je i kamata koja kod kredita odobrenih pre 10 godina često i prevazilazi glavnicu. Na primer ako je glavnica 3.000 dinara, kamata ako je kredit odobren 2010. godine iznosi oko 7.000 dinara. Nekom znači i tih 3.000 i 7.000 dinara, nismo svi istog imovinskog stanja”, ocenio je Živković.

On se osvrnuo i na činjenicu da i banke angažuju svoje advokate i to da u 80 odsto sporova banke zastupa jedna advokataska kancelarija, Nemanje Aleksića iz Novog Sada.

“Kada već gubite sporove zašto vas advokati uvlače u njih, zašto vam nisu dali pravno mišljenje”, poručio je on bankama, dodajući da sudovi već izlaze u susret bankama odlučujući već na prvom ročištu i ne priznajući nijedan podnesak osim tužbe. Živković kaže da svi troškovi uključujući sudske iznose oko 20.000 do 23.000 dinara i pita se zašto banke odmah ne priznaju tužbeni zahtev, plate taksu 6.000 dinara i izbegnu sudske sporove.

I Nikola Živulović, advokat iz Beograda, odbacuje odgovornost advokata koji samo zastupaju klijente koji su svojom voljom doneli odluku da tuže banke.

“Što se tiče novca, razlika između 2.000 i 48.000 dinara koju je spomenula guvernerka je banalizovanje i na kraju krajeva to nije posao guvernera NBS. Neka sa bavi svojim poslom”, poručio je on dodajući da nije istinita tvrdnja da je Evropski sud pravde doneo presudu po kojoj banke mogu da naplaćuju obradu kredita, već da se u njoj kaže da banka ima pravo na nadoknadu troškova ako se utvrdi da su stvarno postojali troškovi.

“Kod nas kredite uređuje Zakon o obilgacionim odnosima iz 1978. po kome banka prihod ostvaruje na osnovu kamate. Banke imaju pravo na nadoknadu troškova, ali one to pravo zloupotrebljavaju”, napominje Živulović dodajući da banke kod nas već imaju istoriju nesavesnog ponašanja od nezakonite primene zatezne kamate, nezakonitog podizanja kamatne stope, davanja kredita po kupovnom, a naplate po prodajnom kursu, ugovora u švajcarskim francima, i naknada za obradu kredita.

“Advokati su dobijali sporove za svoje klijente i kao posledica promenjen je Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga 2014. godine. Nek i sada opet menjaju zakon ili nek NBS propiše bankama da vrate sve naplaćene naknade za obradu kredita. Ove izjave su zadiranje u nezavisnost pravosuđa. Naš guverner istupa i štiti interese banaka, nakon 200.000 predmeta pred sudovima koje su građani dobili. Nema hajke protiv bankarskog sistema nego protiv građana koji tuže banke i advokata koji ih zastupaju”, zaključuje ovaj beogradski advokat.

Advokatica Marija Radanović prikazala je nekoliko primera naplaćenih troškova obrade kredita. Recimo jednom klijentu banka je kod dva keš kredita naplatila naknade od 177.000 i 113.000 dinara.
“Niko na ročištu nije mogao da obrazloži kakvi su to troškovi, a tvrdili su da oni to ni ne moraju da obrazlažu”, napominje ona.

U jednom primeru klijentu je za kredit od 800.000 dinara naplaćena jednokratna naknada od 106.000 dinara plus još periodična naknada za održavanje računa od 2.000 dinara na svakih šest meseci.
“Neke banke pokazuju dobru volju, daju ponude za vansudsko poravnanje nakon utuženja, a neke ne ulažu žalbe, ali niko nije vratio naknadu pre spora”, zaključuje ona.