Advokati traže drugi osnov za tužbe protiv banaka

Naime, prema mišljenju advokata, to je razrešilo tek jedan osnov po kom su tužbe podnošene, ali i dalje postoje druge osnove za tužbe protiv banaka za troškove obrade kredita.

Kako objašnjava Dejan Gavrilović, predsednik Udruženja korisnika finansijskih usluga Efektiva, i u dopuni pravnog stava VKS stoji da su banke bile dužne da informišu klijente o postojanju ovih troškova i banke će na sudu morati da dokažu da su to i uradile.

„Do 2012. godine banke nisu bile u obavezi, prema Zakonu o zaštiti korisnika, da obaveštavaju klijente o tome, tako da za kredite pre 2012. banke će verovatno gubiti sporove. Osim toga, banke moraju da dokažu da su barem dan pre odobravanja kredita informisale klijente pisanim putem. Kao što znamo, banke su uglavnom prilikom odobravanja kredita davale klijentima da potpišu gomilu papira i među njima i to obaveštenje“, objašnjava Gavrilović.

Drugi osnov za tužbe je dvostruka naplata troškova obrade kredita, kaže Gavrilović.

„Banke će morati da dokažu da nisu dva puta naplatile troškove, jednom kroz nominalnu kamatnu stopu, a drugi put preko naknade za obradu kredita. U Zakonu o obligacionim odnosima stoji da banka jedino ima pravo na zaradu preko ugovorene kamatne stope. To može biti samo nominalna kamatna stopa. Ako su već sračunati u nominalnoj kamatnoj stopi zašto ih naplaćuju dva puta. U veštačenjima koja su se radila u nekim predmetima utvrđeno je da je naknada u bilansima banaka zavođena kao prihod i da nikakav trošak nije nadomešćivala“, ističe Gavrilović.

Takođe, ističe i da su banke naplaćivale troškove tako što bi odobrile iznos kredita, pa od njega odbijale naknadu, a na ceo iznos obračunavale kamatu.

„Tako su klijenti i na naknadu za obradu kredita plaćali kamatu“, smatra Gavrilović.

Povodom ove situacije prekjuče se i oglasila Narodna banka podužim reagovanjem u kome je pozvala na „doslednu i zdravorazumsku primenu dopune pravnog stava Vrhovnog kasacionog suda“. U tom tekstu NBS matematički objašnjava da je za klijenta isto da li je banka odbila naknadu od kredita ili je klijent posebno platio.

Pozivajući se na evropsku sudsku praksu u NBS kažu da „nigde u uporednoj praksi nije zauzet stav da su troškovi kredita naplaćeni u dvostrukom iznosu ako je zadržan jednokratni nominalni iznos iz odobrenog kredita i istovremeno uračunat u efektivnu kamatnu stopu. Razlog zašto ovakvog stava nema uporedno posmatrano jeste jednostavan – zato što je apsurdan“.

Gavrilović je ocenio da je NBS nastupila kao „glasnogovornik banaka“ i da je to Udruženje banaka trebalo da kaže.

„NBS je 2017. godine poslala dopis bankama u obliku preporuke u kom ih je upozorila u vezi troškova obrade kredita. Da im je naredila, ne bi danas bilo ovoliko tužbi. Svojim nečinjenjem NBS je podstakla građane da traže sudsku zaštitu“, istakao je Gavrilović.

Advokat Miroslav Živković je ocenio saopštenje Narodne banke kao pritisak na sudije.

„Prvo je VKS doneo pravni stav bez ikakve inicijative tako se mešajući u zakonodavnu vlast. Posle su rekli kako taj stav nije obavezan, a na seminarima govore sudijama kako da presuđuju. U svakom slučaju i posle pravnog stava ja imam nekoliko potvrđujućih presuda u ovim sporovima“, poručuje Živković, podsećajući na obraćanje guvernerke s početka 2018. godine gde kaže da se neće mešati u sudske odluke i da „banke imaju pravo da zaračunavaju naknadu, ali da moraju građanima da predstave na način nedvosmislen i jasan kako se ta neuka stranka ne bi sutra mogla pravdati skrivenim felerima određenih proizvoda“.