Advokati traže ista prava kao i notari

Naime, Vlada je pre desetak dana donela uredbu kojom je regulisala pravo javnih beležnika i geodeta da mogu za potrebe svojih klijenata iz baze podataka RGZ da „povuku“ vlasnički list ili drugi dokument i svojim potpisom overe njegovu autentičnost.

Dobili su i pravo da, ukoliko se ta isprava ne vadi kao deo papira potrebnih za postupak, kada je besplatan, uslugu preuzimanja i prenošenja dokumenta u papirnu formu naplate 540 dinara, što je bio pomak, iz ugla građanina, jer je isti dokument kada se vadio na šalteru RGZ, odnosno katastra, koštao 1.250 dinara.

Međutim, istu bazu iz koje se povlače dokumenta o vlasništvu u zemljišnim knjigama, koriste i advokati i agencije za promet nekretnina, ali oni, prema uredbi, ne mogu da dobiju istu formu vlasničkog lista.

– Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, predviđa mogućnost da preko dela eŠaltera namenjenog advokatima, pristupimo proširenoj bazi podataka, i tu postoji niz zahteva koji podnosimo za upise, brisanje ili hipoteke, a i za izdavanje podataka katastra nepokretnosti, gde su liste nepokretnosti i izvodi. Mi nismo izdavaoci nego mi možemo da pribavimo u elektronskoj formi od katastra ta dokumenta kao i kopije planova. Od formiranja eŠaltera mi smo ta dokumenta dobijali u istoj formi kao i notari i geodete, a naša je obaveza bila prema ugovoru koji smo zaključili sa Katastrom i prema zakonu o elektronskom dokumenta, da kao registrovani korisnici stavimo svoj pečat i potpis. Time smo praktično potvrđivali da je dokument u autentičnom obliku preuzet iz registra katastra – objašnjava advokat Tanja Arsić, članica Upravnog odbora Advokatske komore Srbije.

Ona kaže da su nakon donošenja uredbe prema kojoj notari i geodete mogu da izdaju dokumenta iz baze RGZ-a, advokatima počele da stižu liste nepokretnosti i izvodi koji su imali takođe sve potrebne podatke, ali forma nije bila ista.

Istovremeno, RGZ takav papir naplaćuje 1.250 dinara bez specifikacije šta je ušlo u cenu. Ranije, za slična dokumenta navodilo se da je 320 dinara taksa na podneti zahtev a ostatak je naknada za izdavanje do 50 listova dokumenta u papirnoj formi.

Sada se tih preostalih 930 dinara zaračunava po stranici izvoda i nekada zbir premaši 12.000 dinara, pri čemu je sve u elektronskom obliku pa i nije jasno šta se zapravo naplaćuje.

Arsićeva naglašava i da novu formu vlasničkog lista koju dobijaju advokati, ne prihvataju sve državne institucije, neke od njih, poput NKOSK-a traže papir sa potpisom notara iako je reč o istim podacima.

I Grupacija agencija za promet nekretnina nije najsrećnija zbog novih pravila, one agencije takođe imaju pristup bazi podataka RGZ-a ali da bi kompletirale dokumentaciju u kojoj se nalazi printani izvod lista nepokretnosti, moraju da idu preko notara.

– Trebalo je da i mi dobijemo tu mogućnost da sami štampamo ispravu koju izdaje katastar, ali to sve ide jako sporo. Grupacija se bori ali je pitanje kako ćemo iz toga izaći, tim pre što je u katastru jedna opšta reorganizacija. Oni pokušavaju da reše gomilu starih predmeta, a to je rak rana svih nas. Katastar je uspeo da se oslobodi vađenja vlasničkih listova jer mi to sada uzimamo preko notara, jeftinije je i brže, ali su organizaciono još uvek jako loše, jer sa tolikim brojem nerešenih predmeta, koliko god da se trude da urade brzo, ne ide – kaže Kaća Lazarević, vlasnica agencije „Lazarević“ i dodaje da je i toj delatnosti teško, uz probleme koji su ih pratili i ranije, ali da je važno u sadašnjim uslovima da tržište radi, cene su iste kao i pre epidemije, kupuje se uglavnom novogradnja a novi momenat je velika ponuda stanova i lokala za izdavanje.

Kako do sigurnosti klijenta

– Iako svi zdušno podržavamo digitalizaciju Katastra, u tom procesu postoji niz problema koji nisu rešeni. Mi znamo, na primer, da su predmeti iz Katastra iznošeni radi skeniranja, ali nikada nismo dobili informaciju da li je katastar skenirao zbirke isprava. A to je najvažnije kada advokat hoće zbog sigurnosti klijenta da proveri nepokretnost. Tada je najvažnije da utvrdimo pravni osnov i pravni sled, a da bismo to dobili moramo od katastra da tražimo ta dokumenta u papirnoj formi. Da su skenirani, mogli bismo da u elektronskoj formi vidimo i osnov upisa prethodnih deset vlasnika i ugovore o poklonu, kupovini, hipoteci… Tada bi rad katastra bio transparentan – kaže Tanja Arsić.