Aerodrom „Nikola Tesla“ koji nadzire koncesiju – u gubicima

Uprkos tome što joj je u opisu posla da naplaćuje naknadu koju je koncesionar dužan da plaća svake godine narednih 25 i koja bi prema ugovoru trebalo da bude između četiri i 16 miliona evra godišnje.

Prošlu godinu Aerodrom „Nikola Tesla“ završio je u minusu od gotovo 800 miliona dinara, godinu pre toga gubitak je bio 453 miliona dinara. Pod stavkom „drugi prihodi“ Aerodrom je u 2020. imao prihod od 307 miliona dinara, godinu pre oni su bili duplo veći 615 miliona dinara.

Osim Aerodroma „Nikola Tesla“, koji je akcionarsko društvo i u kom država ima većinski udeo, postoji i Beogradski aerodrom, kompanija koja je u stopostotnom vlasništvu Vansija koji je ugovorom od pre tri godine dobio beogradski aerodrom na korišćenje narednih 25 godina.

„Firma Aerodrom ‘Nikola Tesla’ nadgleda koncesiju koja traje 25 godina i prihod ima isključivo od naplaćivanje koncesione naknade“, ističe Nenad Gujaničić, broker u firmi Momentum Securities. S druge strane, Beogradski aerodrom je kompanija koja se bavi biznisom i koja je takođe imala ogromne gubitke prošle godine, najviše zbog pandemije, tokom koje su granice bile zatvarane, a avio saobraćaj nije funkcionisao normalno mesecima.

Obe firme će postojati dok traje koncesija, napominje Gujaničić i objašnjava da je problem u tome što ugovor o koncesiji nikada nije javno objavljen.

„Glavni problem tog ugovora o koncesiji jeste što nikada nije objavljen i mi znamo samo delove ugovora koje je Vlada pristala da objavi. Nikada nismo videli ceo ugovor, a po onome što je objavljeno, znamo da traje 25 godina i da je prilikom sklapanja ugovora uplaćena inicijalna koncesiona naknada od 501 milion evra“, ističe Gujaničić.

Nisu nam, napominje on, objavljene obaveze Republike Srbije, ali s obzirom na to da je cena bila visoka i da niko nije očekivao 500 miliona evra, to je dokaz da postoje neke obaveze naše države za koje mi nikada nećemo saznati jer uz sve pritiske i molbe taj ugovor nikada nije objavljen.

Nenad Gujaničić kaže da bi za tih 25 godina godišnja koncesiona naknada trebalo da bude između četiri i 16 miliona evra, ali ne manje od pet odsto godišnjeg prihoda.

„Kroz bilans kompanije vidimo da su prvih godina te godišnje naknade bile na nivou od četiri do 4,5 miliona evra, s tim što se koncesionar prošle godine pozvao na ugovor i u dva kvartala nisu uplaćene naknade. Verovatno u ugovoru postoji da u slučaju prirodne nepogode ili u nekoj drugoj situaciji to mogu da urade, što je normalno, ali ni to ne znamo jer ugovor nismo videli“, naglašava naš sagovornik.

On kaže da se ove godine naplata normalizovala, te da je prvih nekoliko godina godišnje u proseku naplaćivano do 4,5 miliona evra, ne računajući 2020. godinu.

„Od početka ove godine, u prvih devet meseci je već uplaćeno duplo više nego prošle godine, što je posledica toga što u drugom i trećem kvartalu 2020. toga nije bilo. U prvih devet meseci prihod od koncesione naknade je bio 422,2 miliona dinara“, ističe Gujaničić. On veruje da će, kako pandemija bude prolazila i poslovanje bude raslo, godišnji prihodi od koncesione naplate biti veći.

Kompanija Beogradski aerodrom, koja je 100 odsto u vlasništvu Vansija i koja se bavi biznisom takođe je imala teške dane, naročito prošle godine koju je završila sa gubitkom od šest milijardi dinara, 10 puta većim nego godinu dana ranije. Gujaničić kaže da su ti gubici posledica pandemije, da je bio ogroman pad prometa i da su sve kompanije iz te delatnosti u svetu prošle godine imale loše rezultate.