foto privatna arhivaKakva je dalja sudbina velikih privrednih afera Jugoremedija i Srbolek, pitanje je za sada bez odgovora nakon što je početkom meseca preminuo nekadašnji vlasnik ovih firmi i glavni osumnjičeni za njihovo privredno posrnuće, niški biznismen Jovica Stefanović Nini.
Privatizacije Jugoremedije i Srboleka našle su se na neslavnom spisku 24 sporne privatizacije o kojima je pisao Savet za borbu protiv korupcije na čelu sa pokojnom Vericom Barać, a zainteresovana je bila i Evropska unija.
Nekada najbogatiji Nišlija preminuo je u 64 godini početkom meseca. Ostao je upamćen kao vlasnik 15 firmi koje su se bavile raznim delatnostima, a među najvećima su „Srbolek“, „Jugoremedija“, „Luksol“i „Jaka“ Radoviš iz Makedonije.
Bio je vlasnik i niških preduzeća Pivara Niš i fabrike za proizvodnju hleba „Žitopek“.
Za njim su bile raspisane tri poternice a hapšen je više puta zbog privrednih malverzacija.
I pre dve godine, kako su zabeležile Južne vesti, Jovica Stefanović Nini kao vlasnik firme MD „Nini“ Niš, opet je lišen slobode, kao i direktor iste fime, dok je za direktorom preduzeća „Zdravlje lek“ raspisana potraga po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Nišu.
Tužilaštvo je navelo da su oni osumnjičeni za nelegalnu trgovinu lekovima i poresku utaju.
Ipak, kontroverzni privrednik Nini najpoznatiji je po aferi Jugoremedija.
Od nekada uzorne zrenjaninske firme, nakon privatizacije stiglo se brzo do vrtloga radničkih protesta, tuča, hapšenja i konačno stečaja.
Kobna privatizacija
Akcijski fond i Agencija za privatizaciju prodali su 2002. godine paket akcija od 41,93 odsto Jugoremedije za 959,5 miliona dinara firmi „Jaka 80“ iza koje je bio Jovica Stefanović Nini.
I Zrenjanin i javnost, a posebno radnici, dobro pamte borbu oko kapitala ove firme jer su zatečene zalihe u lekovima i sirovinama ubrzo poslužile za prikazivanje dokapitalizacije, čime je novi vlasnik upisao većinski paket akcija.
Kompanija „Jaka 80“ je vrlo brzo nakon privatizacije, umesto investicionih ulaganja, izvršila konverziju duga Jugoremedije za kupljeni repromaterijal.
Na takav način je početkom 2003. godine izvršena dokapitalizacija fabrike u iznosu od 360 miliona dinara, a Jaka 80 postala je vlasnik preko 61 odsto akcija, što je omogućilo Niniju da upravlja firmom kako želi.
Borba da se dokažu malverzacije trajala je do 2006. godine, kada je poništena privatizacija Jugoremedije ali su posebna suđenja nastavila da traju do danas.
Savet za borbu protiv korpucije u svom izveštaju je zabeležio da je zrenjaninska farmaceustka kuća prodata „biznismenu koji je u trenutku prodaje bio na poternici Interpola i kome je kupoprodaja državnog paketa akcija Jugoremedije poslužila za pranje novca stečenog kriminalom tokom devedesetih godina.“
Suđen, nedosuđen
Viši sud u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal je 25. decembra 2019. godine, doneo i javno objavio presudu kojom je oglasio krivim Jovicu Stefanovića zbog krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi u produženom trajanju iz člana 238 stav 2 u vezi stava 1 tačka 4 Krivičnog zakonika u vezi člana 61 Krivičnog zakonika, pa ga je osudio na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru počev od 7.11.2012. godine, pa do 6.09.2013. godine.
Ipak, krajem 2021. godine Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je osuđujući presudu i vratio je Višem sudu na ponovno odlučivanje.
Nini je bio osuđen zbog krivičnog dela zloupotreba u privredi u produženom trajanju a Apelacioni sud je utvrdio da se Viši sud u svojoj presudi, kojom je Stefanovića osudio na 4 godine zatvora, pozvao na zakon i krivično delo koje ne postoji kao inkriminacija u srpskom krivičnom zakonodavstvu i za koje ga tužilac nije ni gonio.
Tako se agonija suđenja za Jugoremediju ponovo nastavila, kao španska serija.
U martu ove godine, tačno 20 godina od privatizacije Jugoremedije, počelo je ponovljeno suđenje Jovici Stefanoviću Niniju, sa optužbom da je 2002. godine preko svojih firmi pribavio protivpravnu korist na štetu Jugoremedije.
Pored zrenjaninske fabrike lekova, Stefanović je imao poternicu i u slučaju „Srboleka“, gde je optužen zbog sumnje da je oštetio akcionare, radnike i državu za više od 5 miliona evra.
Još jednu poternicu dobio je zbog sumnje u zloupotrebu službenog položaja za vreme rukovoenja firmom „Farmakos“.
Bio je “učesnik” i makedonskih političkih (ne)prilika, jer ga je tadašnja makedonska opozicija optuživala da je umešan u korupcionašku aferu sa tadašnjim premijerom Nikolom Gruevskim.
Biznis s lekovima
Jovica Stefanović Nini počeo je da se bavi biznisom devedesetih godina 20. veka i orijentisao se na proizvodnju lekova.
Preko svoje firme „MD Nini“ kupovao je u privatizaciji pretežno fabrike koje su se bavile medikamentima u Srbiji i Severnoj Makedoniji, a zabeleženo je i da je bio vlasnik nekih banaka.
A ako se uopšte neko više pita gde je sada Jugoremedija, sem u sećanju bivših zaposlenih i novinara koji su tu aferu pratili, Jugoremedija već godinama nema proizvodnju.
Nakon ulaska u stečaj 2012. a kasnije i bankrota, njena imovina je u protekle dve godine više puta menjala vlasnike a reč je investicionim fondovima, koji jedni drugima preprodaju pravno lice.
Poslednji put Jovica Stefanović Nini boravio je u Zrenjaninu 6. jula ove godine, kada je stečajni upravnik Jugoremedije prodavao nezavršene objekte u Nišu u vlasništvu zrenjaninske fabrike, koje je svojevremeno kupio baš Nini, dok je upravljao zrenjaninskom fabrikom lekova.
Više vesti iz ovog grada čitajte na sledećem linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
