foto: Shutterstock/OlegRiMnoge usluge koje su ranije bile uključene u cenu avionskih karata sada se posebno plaćaju, a određene aviokompanije svoju profitabilnost duguju upravo tim doplatama putnika.
Dodatni troškovi za putnike su osim plaćanja prtljaga, postali i izbor sedišta, obroci, pa čak i kafa i voda.
Prošlonedeljno saopštenje o ukidanju besplatnog ručnog prtljaga u Transaviji (Transavia), niskotarifnoj aviokompaniji grupe Er Frans-KLM (Air France-KLM) poslužilo je kao podsetnik da ti „sporedni prihodi“ leže u srcu ekonomskog modela niskotarifnih aviokompanija, a sve više i svih drugih.
Ta mera je „već na snazi među svim konkurentima Transavije, kao što su Ryanair, EasyJet i Vizz Air“, izjavio je danas generalni direktor Er Frans-KLM Benjamin Smit (Smith), čija je grupa saopštila „promenljive cene“, počev od 15 evra za ručni prtljag i još više u zavisnosti od vrste usluge.
Niskotarifne aviokompanije igraju na efekat prikazivanja atraktivne osnovne cene na veb-sajtovima, dok će često „kada se dodaju sve opcije, cena biti slična ceni karte tradicionalne kompanije“, koja inače uključuje i te dodatne usluge, rekli su stručnjaci za marketing.
Niskotarifne kompanije svoju strategiju predstavljaju kao priliku putniku da sam odredi cenu svoje karte, u zavisnosti od toga koje će dodatne usluge platiti.
Predstavnik jedne neimenovane aviokompanije je rekao da su prihodi od dodatnih usluga dobri, jer mnoge kompanije bez njih ne bi mogle da pokriju troškove.
Neke kompanije cene pravdaju i drugim razlozima. U konkretnom slučaju ručnog prtljaga, obrazloženje niskotarifnih aviokompanija nije samo finansijsko, već se navodi smanjenje vremena ukrcavanja i iskrcavanja.
Na taj način kompanije mogu dnevno da imaju više letova i zbog toga im je u interesu da prtljag bude ručni i što manji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
