O afričkoj kugi informišu se samo preko društvenih mreža: Uzgajivače svinja niko od nadležnih ni o čemu ne obaveštava

„Znali smo po simptomima da je afrička kuga, jer nije ustajala, nije imala volju za hranom, a na cuclu za vodu ustane, pipne i bukvalno padne“, kaže Zoran Jovanović iz sela Ćirikovac u okolini Požarevca za Dojče vele.

To je bio petak, kaže on, dan kada su pozvali veterinare. Nakon rezultata brisa, već za subotu je zakazana eutanazija. Ističe da je sve bilo „maksimalno humano sa omamljivanjem, strujom i injekcijom“.

„Ali, ja sam to teško podneo, a žena Malina još teže. Jedna od njih, bila je maza, klekla i gleda me pravo u oči, moli za pomoć. Taj pogled mi je teško pao“, govori on.

Pitamo kako su se informisali o zaštiti svojih svinja od afričke kuge. Kažu preko društvenih mreža. Druge vrste informacija nisu dobijali ni od jedne nadležne službe.

„A kako će da se informišu neki stari ljudi, oni ne koriste društvene mreže“, kaže Malina Jovanović.

„Mi ne znamo ni kako su se naše svinje zarazile. Jesmo koristili biosigurnosne mere, a možda nismo dovoljno. Kupovao sam hranu tih dana, možda je neko kupovao ko je već imao zaražene svinje, pa smo dodirnuli isti džak, ne znam ni sam. Kugu može da prenese svako, i čovek, i komarac i glodari“, priča Zoran.

Odštetu će dobiti, ali život se promenio

Jovanovići će za 78 svinja među kojima je bilo najviše prasića, nekoliko tovljenika i nekoliko krmača koje su se upravo oprasile, dobiti odštetu od države po tržišnoj ceni – ukupno 10.000 evra.

Šta će sada? – kažu ne znaju. Godinama su se samo time bavili, dan je počinjao isto: hranjenje svinja i nešto malo živine, potom čišćenje svinjca i kokošinjca.

„I sad, nedelja je problem. Ustaneš ujutro i nemaš šta da radiš“, opisuje Zoran. Malina za to vreme gleda u pod. Kaže da nije mogla da uđe u svinjac dve nedelje.

Nisu išli ni na odmor sigurno čitavu deceniju jer su svaki dan imali obaveze oko svinja dok su im sinovi studirali. Zato su im oni predložili da prvo odu na odmor. Ipak, kad se vrate, čekaće ih prazni objekti.

Već su pitali, zbog dugog opstanka virusa u objektima, proći će još najmanje godina kada ponovo budu smeli da imaju nove svinje

Farma pod strogim strogim biosigurnosnim merama

Na drugoj strani Požarevca, na putu prema Velikoj Plani, odsečena od svega, jedna od brojnih velikih farmi svinja firme Union MZ sa preko 3.000 svinja. U ugroženo područje ušla je još u aprilu kada je afrička kuga stigla do obližnjeg sela.

Automobilom prvo prolazimo kroz dezobarijere, zatim se posebno dezoficijensima prskaju točkovi automobila, a čak ni do kancelarija farme se ne može bez novih biosigurnosnih mera, dezinfikovanja ruku i obuće. Radnici koji ulaze u objekte sa svinjama moraju na tuširanje i na promenu garderobe.

„Ugroženo područje znači zabrana bilo kakvog transporta ili slanja svinja na klanje u roku od 40 dana jer se u okviru 10 km od naše farme u nekom domaćinstvu pojavila afrička kuga. Kod zaraženog područja je to manje, u okviru od 3 km“, pojašnjava direktor veterinarske stanice ove firme Slobodan Dimovski.

Iako su sve njihove farme bezbedne i zdrave, to što se u nekom domaćinstvu pojavi afrička kuga, mnogo utiče na funkcionisanje farme.

„Nikad ne znamo kad i gde će da se pojavi sledeći slučaj, a nama se svaki dan rađaju novi prasići i nemamo kapacitet gde da ih smestimo. Uradili smo analize, dokazali da su naše životinje zdrave i kontrolisano smo prebacili određeni broj prasadi na drugu farmu i ovde oslobodili mesta za naredih mesec dana “

„Situaciji u Srbiji je pod kontrolom“

„Situacija je veoma kompleksna i teška, ali je veterinarska služba drži pod kontrolom“, kaže dr Zoran Raičević iz Veterinarskog specijalističkog instituta Niš.

„S obzirom na broj svinja koji se procenjuje na oko 2,5 miliona u Srbiji, a eutanizirano ili je uginulo 22-23.000 svinja, to je negde 1- 2%, što ne čini situaciju baš toliko rizičnom. Problem je što ne postoji vakcina. Zato se sve preduzima u cilju podizanja biosigurnosnih mera i pravovremene prijave vlasnika životinja nadležnim veterinarima“

Pitamo ga, kako to da se kuga pojavljuje na pojedinačnim gazdinstvima, a ne i na farmama?

„Naši ljudi nisu navikli da imaju dezbarijere, da se presvlače kad idu da hrane životinje nego ulaze sa istom obućom kod njih. Tako i lovci, idu da love, a kasnije obilaze domaće svinje, i mi stalno na to ukazujemo i to ne od 2019. već smo mi u svojim analizama predvideli da će bolest da dođe iz Rumunije, Bugarske, Mađarske, pa smo kroz niz predavanja pokušali da podignemo nivo svesti kod naših držaoca svinja“, kaže Raičević.

Afrička svinjska kuga se još 1921. pojavila u Keniji, u Evropu došla 2007. a u Srbiju 2019. prvo u okolini Beograda kod Mladenovca. Na jugu Srbije pojavila se na samom početku 2020.

Šta će biti cenama svinjskog mesa?

Svinjsko meso je pored pilećeg do sada bilo najeftinije i samim tim i najčešće kupovano meso u Srbiji.

Slobodan Dimovski strahuje da će se zbog pojave afričke kuge, broj svinja u Srbiji strahovito smanjiti.

To isto tvrdi i analitičar Branislav Gulan. Prema njegovom mišljenju, stočni fond u Srbiji je devastiran, a u najtežoj situaciji je upravo proizvodnja svinja. Pre samo jednu deceniju, Srbija je imala 1,1 miliona krmača za priplod, a danas ih je manje od 100.000, kaže on.

Gulan objašnjava da je i pre afričke kuge bilo problema u proizvodnji mesa, pa je otvoreno pitanje i šta će se dešavati sa cenom svinja i svinjskog mesa.