Afrička kuga opet „udarila“ na Mačvu: Kako se boriti protiv zaraze koja je prošle godine odnela skoro 80.000 svinja i šta uvoz mesa ima s tim?

Afrička kuga svinja u Srbiji je prošle godine nanela veliku štetu stočnom fondu naše zemlje i samim proivođačima, a pored toga, dovela je i do uvećanih cena svinjskog mesa.

Vest koja je ovih dana zabrinula stočare, jeste da se u selu Badovinci u Mačvi ponovo pojavila afrička kuga, što je dovelo do eutanazije 125 svinja iz samo jednog domaćinstva.

Prošlogodišnje posledice širenja ove zarazne bolesti bile su ogromne, a država je za obeštećenje na ime ubijenih svinja morala da isplati 3,3 milijarde dinara.

Afrička kuga je, prema podacima koje je dobila Nova Ekonomija od Uprave za veterinu, u toku 2023. godine bila potvrđena na ukupno 2.788 gazdinstava na teritoriji 53 opštine, u 15 upravnih okruga.

U zaraženim gazdinstvima ukupno je, u toku cele prošle godine, eutanazirano 78.242 svinje.

Afrička kuga svinja, kako tvrdi struka, vrlo lako se širi, posebno u nekontrolisanim uslovima, a za nju ne postoji lek, niti postoji vakcina. Dakle, to znači da je prevencija, pre svega, na stočarima, ali deo odgovornosti snosi i država zbog mlake reakcije nakon prošlogodišnje epidemije.

Stočar iz Šapca Dragan Stanković naglašava za Danas da je Mačva stub svinjarske proizvodnje.

„Selo Badovinci gde se sada pojavila kuga je selo koje u Srbiji ima najviše svinja po metru kvadratnom, ako ne i u Evropi“, tvrdi on.

Stanković smatra da nije smelo da se dozvoli da u takvo mesto dođe bolest.

„Država je u prethodna dva meseca velikim uvozom dozvolila da prozvođači iz ovog kraja ne mogu da tovare, odnosno isporučuju svinje. Slabo se kupovalo, jer je uvoženo, a kao druga stvar je tu ekstremno niska cena u odnosu na cenu prasadi, koja je bila 17 ili 18 hiljada dinara, a svinjče treba da damo za 22 ili 23 hiljade“, ukazuje on.

Zbog toga su, kako dodaje, ljudi čekali.

„I onda su dočekali afričku kugu na kolenima sa velikim, teškim svinjama i sa mnogo većim brojem svinja nego što je trebalo“, upozorava Stanković.

Za sada je afrička kuga zabeležena u dva domaćinstva, navodi on.

„Ako se proširi, možete da zamislite koliki će biti ekonomski gubici za stočare i za državu. Možemo samo da molimo Boga da do toga ne dođe“, smatra Stanković.

On smatra da nije dobro rešenje da se svinje ne tovare. Prema njegovom mišljenju, treba da se prodaje čak i iz zaraženog sela, uz prehtodne preglede i vađenje krvi.

„Spremni smo da čujemo i struku, ali mora da se sedne za sto i da se razgovara, a ne da se donese odluka da se uvozi meso, a da ne tovare naše svinje“, ukazuje naš sagovornik.

Stanković naglašava da mi bez uvoza više ne možemo da funkcionoišemo.

„Mi smo svesni toga, ali uvozi se do te mere da država postaje neprijatelj poljoprivrednih proizvođača. U tom smislu da su toliko oborene cene i da nas ekonomski osiromašuju, a mi smo dočekali afričku kugu sa svinjama koje je trebalo da budu prodate, a znali smo da je ona tu, jer se sporadično pojavljivala“, poručuje on.

Sličnog mišljenja je i stočar iz Kraljeva Zoran Milićević.

„Ne zna se da li je gora afrička kuga ili uvoz mesa, svinja i prasadi, što je desetkovalo naše svinjarstvo. Kod nas u kraju nema više puno krmača, niko ne pita za prasiće i niko ne kupuje, već se uvozi sve i svašta i pitanje je šta narod jede“, ukazuje on.

Milićević smatra da smo doveli državu u lošu situaciju.

„Snabdevenost našeg tržišta mesom i mesnim prerađevinama najviše zavisi od uvoza. Ako smo za prošlu godinu izdvojili milijardu evra za poljoprivredu, a uvezli smo mesa i mesnih prerađevina, kao i mleka i mlečnih proizvoda u vrednosti od oko 600 miliona evra, šta mi onda radimo“, pita naš sagovornik.

On ukazuje i da je naš stočni fond na minimumu.

„Afrička kuga se ponovo sad pojavila u Mačvi, jer se ne preduzimaju adekvatne mere za suzbijanje te zaraze, koja je doprinela tome da se svinjarstvo u Srbiji skoro ugasi“, upozorava Milićević.

Kako se širi afrička kuga i kako je sprečiti?

Veterinar Zoran Debeljak za Danas kaže da se radi o virusnoj bolesti od koje obolevaju domaće, ali i divlje svinje.

„Čovek i druge vrste ne mogu da obole od ove bolesti, ali je čovek značajan faktor u njenom širenju. Virus je relativno otporan i najzačajniji izvori uzročnika su bolesne i obolele sivnje, odnosno svinje u inkubaciji, one koje još nisu ispoljile kliničku sliku, ali su inficirane“, pojašnjava on.

Debeljak poručuje da je jedan od najvećih problema to kada se bolest unese, ona se lagano širi i pre nego što se ispolji, pre nego što se primeti promena u zdravstvenom stanju svinje.

On dodaje da je problematično sve ono što je bilo u kontaktu sa inficiranim životinjama, odnosno da je to kontaminirano i može da služi kao sredstvo prenosa bolesti.

„Prenosi se nekontrolisanim transportom neobeleženih svinja koje su u inkubaciji, koje su inficirane, a ne pokazuju kliničku sliku. Drugi način prenošenja je posredstvom kontaminiranih stvari uz učešće čoveka, kao što su čizme, odela, prikolice, hrana, prevozna sredstva u koja ulaze inficirani pa idu u drugi objekat… Ti putevi širenja su vrlo značajni“, objašnjava naš sagovornik.

Poseban problem je, prema njegovim rečima, što mogu da obole i divlje svinje, a njih ne možemo tako lako da kontrolišemo i da suzbijemo bolest kod njih.

„Ukoliko se afrička kuga ne otkrije i ne suzbija na vreme kod divljih svinja onda se ona širi na velike prostore i to predstavlja trajni izvor bolesti koji ugrožava onda i domaće svinje“, upozorava Debeljak.

Osnovna preventiva je, prema njegovim rečima, kontrolisano držanje svinja po svim principima koje nalažu struka i zakonska regulativa.

„To, pre svega, znači obeležavanje životinja. One moraju biti obeležene i moraju biti u okviru aktivnih nadzora koje država plaća i podvrgnute pregledima.

Zabranjena je upotreba pomija, jer virus preživljava klanje inficirane životinje“, naglašava Debeljak.

Takođe, bitno je strogo držanje svinja u objektima koji za to ispunjavaju uslove, koji imaju dezinfekcione barijere, kao i „zabrana ulaska svima onima koji tu nemaju šta da traže, koji nisu zaposleni ili nisu članovi domaćinstva“.

Takođe, on dodaje da je neophodna i prijava svake promene zdravstvenog stanja veterinaru, kako bi prvi slučajevi bili odmah detektovani.

Kada ne uspeju mere preventive, Debeljak objašnjava da se tada suzbijanje ove bolesti bazira na ranom otkrivanju i na sprovođenju radikalnih mera njenog suzbijanja.

„To podrazumeva eutanaziju obolelih i svih onih svinja koje se nalaze u istom prostoru, gazidnstvu, istoj farmi, sve koje su bile u direktnom ili indirektnom kontaktu. I nakon toga mere neškodljivog uklanjanja leševa uginulih i eutanaziranih životinja i posle svega mere dezinfekcije, čišćenja i pranja objekata u kojima su te životinje boravile“, pojašnjava naš sagovornik.

Još vesti iz ovog grada

Opozicijo, dozovi se pameti

Ljudi u crnom, prljave značke i dvojaki tužioci

Nesreća nikada ne dolazi sama

Završena blokada puta u Šapcu