Foto: Shutterstock/PredragueIako je ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković još u septembru prethodne godine saopštila da je u Srbiji zaustavljeno širenje afričke kuge svinja, u ovom trenutku devet područja se vodi kao ugroženo zbog prisustva ove bolesti.
Samo tokom januara kao rizična područja proglašena su mesta Mrđenovac, Kupinovo, Babajić, Platičevo, Donji Dobrić, Bačinac, Rumska, Pećinci i Banovo Polje, dok je od juna do decembra 2023, čak 30 lokacija svrstano pod ovu kategoriju.
Na poslednjem zaraženom području u blizini Bogatića, 23. januara ubijeno je 300 svinja, a od izbijanja epidemije eutanazirane su 78.244 svinje.
Ipak, načelnica veterinarske inspekcije u Upravi za veterinu Ljiljana Ivanjac, na Nacionalnoj konvenciji posvećenoj zdravlju životinja, bezbednosti i kvalitetu hrane, izjavila je da je stanje na terenu bolje nego prethodne godine.
„Trenutna situacija u Srbiji je sporadično pojavljivane afričke kuge svinja, u odnosu na prošlu godinu, kada je bolest velikim intenzitetom bila prisutna u našoj zemlji“, kazala je ona.
Sa druge strane, uprkos činjenici da država vlasnicima čije su svinje ubijene redovno isplaćuje naknadu, analitičari pojašnjavaju da stočari nemaju nameru da obnavljaju fondove, koji su svakako već u problemu.
Agroanalitičar Branislav Gulan, komentarišući novi slučaj u Bogatiću, kaže da je afrička kuga svinja prošla samo za vlasti, ali ne i u praksi, gde je broj svinja u značajnom padu.
„Nakon što je eutanazirano 55.000 grla, objavljen je kraj epidemije. Međutim, vidi se da ona nije gotova, virus je ostao, i gde nađe mesto da deluje, on će se širiti. Kod nas postoje tri vrste kuge. Najjača je politička, koja je dovela do toga da u odnosu na 1984. imamo preko tri miliona manje svinja. Druga je klasična svinjska kuga, za koju smo tražili da se ukine vakcinacija, što je donelo državi oko 25 miliona evra godišnje uštede. Tek zatim je stigla afrička, koja je, posle svega, imala najmanje da uništi. Pre 10 godina imali smo milion i 100 hiljada krmača, a sada nije ostalo ni sto hiljada“, upozorava naš sagovornik.
On napominje i da je Srbija prinuđena da uvozi meso, i da, recimo, cene čvaraka nisu visoke, jer je to luksuzno jelo, već jer nemamo svinja i svinjskog mesa.
„Svinjskog mesa nemamo dovoljno. Po jednom stanovniku trošimo 15 kilograma godišnje. Ranije smo trošili 17-18 kilograma, a sada se potrošnja živinskog popela na 18 kilograma. Nekada smo proizvodili 270 do 330 hiljada tona svinjskog mesa, a sada ono mora da se uvozi. Prosečno godišnje se uvozilo po 300.000 prasića, i isto toliko svinja za klaničnu industriju. Ministarka je odobrila za prošlu godinu uvoz 500.000 prasića. Do sada smo svake godine uvozili najmanje 35 hiljada tona svinjskog mesa treće kategorije, koje je zamrznuto, uglavnom iz Španije. Španci prazne robne rezerve na šest meseci, i džabe bi nam dali to meso, ali ga simbolično naplate. Meso je upotrebljivo, ali Španci to neće da daju svom narodu da jede. Kažu da je sada uvoza manje, ali manja nam je i potrošnja“, kaže Gulan.
„Stočni fond nije uništila afrička kuga svinja“
Agroanalitičar pojašnjava se svakako nedostatak stoke ne može obnoviti uvozom od 500.000 prasića, jer svi odu u klanicu. Kako dodaje, neophodno je početi iznova, sa novom poljoprivrednom strategijom.
„Za 10 godina smo ugasili 62.000 farmi, i zato nema obnove stočnog fonda bez novog koncepta poljoprivrede. On zahteva nove ljude. Nije tačno da je stočni fond uništila afrička kuga, najbolje bi bilo da je sve počišćeno i da se krenulo ispočetka“, stava je Gulan.
Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije, kaže za Danas da uvoz svinjskog mesa u 2023. nije povećan u odnosu na 2022. godinu, iako ga nemamo dovoljno za preradu.
„Čak se se beleži pad uvoza za oko 10 hiljada tona mesa, a najviše uvozimo iz Španije, Belgije, Danske, Nemačke i Mađarske. To se može objasniti visinom cena, koje su u Evropi skočile zbog afričke kuge svinja i smanjene proizvonje. Pre godinu i po, u Evropskoj uniji krenula je akcija smanjenja broja grla i u govedarstvu, i u svinjarstvu, zbog zaštite životne sredine i zelene ekonomije. Međutim, dogodilo se ovo sa kugom, gde su mnoge države imale veliki broj eutanazije, što je uticalo na cene“, pojašnjava naš sagovornik.
Sa druge strane, Predrag Božin iz kompanije Kamendin, koja se bavi i proizvodnjom i preradom mesa, kaže da svinjskog mesa ima dovoljno za naše potrebe.
„Domaćeg mesa za sada ima dovoljno. Trenutno pada cena svinja, samim tim i mesa, pa ne bi trebalo da postoje problemi na tom polju“, kaže Božin.
Do zaključenja ovog teksta, iz Ministarstva poljoprivrede, odnosno Uprave za veterinu, na pitanja Danasa nisu odgovorili.
Afrička kuga svinja predstavlja virusno oboljenje koje se ne prenosi na ljude, ali se brzo širi među domaćim i divljim životinjama, i za nju ne postoji vakcina.
Obolele životinje kroz nekoliko dana mogu umreti od ove vrste kuge, a prema podacima Svetske organizacije za zdravlje životinja, smrtnost od ove bolesti ide i do 100 odsto.
Zdrave svinje se mogu zaraziti kontaktom sa zaraženim svinjama, ishranom pomijama u kojima ima zaraženih ostataka hrane, kao i prevoznim sredstvima, poput kamiona ili traktora.
Zbog toga što se virus može zadržati i na leševima uginulih i zaklanih životinja, glodarima, insektima, obolele jedinke moraju se po specijalnoj proceduri ukloniti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
