Afrička kuga svinja pregazila stočni fond Srbije: Poljoprivrednici u problemima zbog spore isplate naknade štete i eutanazije životinja

Do sada je, prema zvaničnim podacima, eutanazirano oko 55.000 svinja, pa ova bolest, koja se brzo širi, predstavlja problem ne samo za finansijske prihode farmera i ostalih učesnika u lancu prizvodnje, već postaje i pretnja po prehrambenu sigurnost države.

Agroanalitičar Branislav Gulan objašnjava da se stočarstvu u Srbiji odavno ne posvećuje dovoljno pažnje te da je afrička kuga svinja samo dodatno pogoršala odveć devastirani stočni fond.

“Obori su odavno prazni. Iz godine u godinu je stanje sve lošije. Na kraju 2022. smo, prema zvaničnim podacima, imali 3,22 miliona svinja, a danas imamo manje od dva miliona. Odlika nerazvijenih zemalja je da stočarstvo u BDP-u agrara učestvuje sa manje od 60 odsto, a mi smo prošle godine imali tek 28,1 odsto. Afrička kuga nije tu ni imala mnogo toga da uništi, ali je svakako donela posledice”, ističe Gulan.

Za afričku kugu svinja ne postoje vakcine, niti je moguće ovu pošast suzbiti, s obzirom na to da je prenose i divlje svinje koje same prelaze prirodne granice između država i time šire AKS. Jedini način da se spreči širenje ove bolesti jeste da se, ukoliko dođe do zaraze makar jedne životinje, u posebno kontrolisanim uslovima eutanazira ceo čopor. Srbija nije jedina koja se susreće sa ovim problemom već su u sličnoj situaciji i zemlje u regionu pa bi, prema Gulanovim rečima, trebalo slediti njihov primer kada je reč o iznalaženju rešenja.

“Najbolje bi bilo podići ograde na granicama sa državama u kojima je AKS takođe prisutna jer su veliki prenosilac ove bolesti divlje svinje, pa bi trebalo sprečiti njihovo kretanje. Međutim, velik broj svinja se tovi u malim gazdinstvima koja su i žarišta kuge, i hrane se hranom koja može biti zaražena pa je najbolje da se što pre odrede sigurnosne mere”, kaže Gulan.

Kada se ova bolest negde pojavi – period oporavka tržišta traje dugo. Ne samo da je AKS sposobna da uništi stočne kapacitete glede svinjogojstva, kako navodi Gulan, već preti da proizvede ozbiljne negativne posledice po industriju mesa, pogotovo kada dođe do zabrane izvoza mesa i smanjenog poverenja potrošača koji ne žele da rizikuju svoje zdravlje jedući nezdravu svinjetinu. Osim toga, suzbijanje afričke svinjske kuge podrazumeva i uvođenje dodatnih mera zaštite i pojačavanje biosigurnosnih protokola. To bi podrazumevalo dizanje dezinfekcionih barijera i transport svinja u dezinfikovanim prevoznim sredstvima, što bi za mnoge farmere predstavljalo veliki trošak, objašnjavaju stručnjaci.

Zoran Erić, poljoprivrednik i predsednik nekadašnje Asocijacije stočara Srema i Mačve, objašnjava da su mnogi farmeri već pretrpeli velike gubitke, ali i da će prave posledice postati osetne tek kasnije, kada se proglasi kraj epidemije i kada tovljenje stoke bude ponovo omogućeno, „a cene odlete u nebo“.

“Mora proći najmanje 45 dana od poslednjeg prijavljenog slučaja u nekom mestu da bi se proglasio kraj epidemije. Do tada, niko ne sme da drži svinje, a posle određenog vremena opet može da se kupi stoka i da se počne s uzgojem. Na neki način svi proizvođači svinja su lišeni mogućnosti da se bave svojom delatnošću u tom periodu, a do tada će cene skočiti, em jer nema stoke em jer se sad približava period slava i praznika”, kaže Erić.

Stevica Gaćeša, poljoprivrednik iz sela Belegiš, koje pripada sremskom okrugu zaraženom afričkom kugom svinja, ističe da u tom selu skoro da nije ostalo nijedno domaćinstvo koje ima svinje, ali i da većina stočara i dalje čeka da im se obećani novac isplati.

“Tamo gde su utvrdili da ima kuge, tu su sve svinje poubijane. Međutim, bilo je slučajeva da su dva domaćinstva jedno uz drugo i da se u jednom domaćinstvu sve poubija, a u drugom da se ne pronađu tragovi kuge i da se ništa ne dogodi”, objašnjava ovaj poljoprivrednik.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede najavilo je isplaćivanje puno novčane nadoknade svim oštećenim gazdinstvima po hitnom postupku. Predviđena suma novca koja će pripasti stočarima menja se iz meseca u mesec jer je zasnovana na tržišnoj ceni stoke, koja varira.

Pri objektivnoj proceni vrednosti jedne krmače, tovljenika, nerasta ili praseta, u obzir se uzimaju sve dobrobiti koje stočari od te stoke imaju: novac od prodaje, ali i meso i ostali prehrambeni proizvodi kojima čitavo domaćinstvo može da se prehrani. Kako Gaćeša smatra, procena sume predviđene za obeštećenje mogla je biti bolja.

„Cena koja je predložena za nadoknadu jeste dovoljna da se pokrije jedan deo troškova. Ali niko ne uzima u obzir da će jedna krmača biti plaćena po komadu i da je ta cena mnogo manja od onoga što su krmača i njeni prasići mogli da donesu jednom gazdinstvu. Od jedne dobre krmače i prasića može se ostvariti zarada od 800 do 1.000 evra“, kaže Gaćeša.

Prema zvaničnim podacima sa STIPS-a (Sistem tržišnih informacija poljoprivrede Srbije) aktuelne cene stoke nisu obećavajuće. Prodajna cena kreće se od 350 do 500 dinara po kilogramu za prasad telesne mase do 25 kilograma, a cena tovnih svinja telesne mase do 120 kila iznosi u ovom trenutku 350 dinara po kilogramu.

Do nestašice mesa neće doći jer afrička kuga svinja nije proglašena u svim delovima Srbije. Međutim, stoke ima znatno manje no prošle godine, a tog manjka bićemo svesni tek nakon što se uradi popis stoke koji je u toku.
Prema Gulanovoj analizi, cene stoke, kao i mesa, biće visoke.
Srbija se sa krizom stočarstva bori skoro tri decenije. Devedesetih godina Srbija je bila izvoznik svinjskog mesa u mnoge evropske zemlje ali su ratovi, sankcije i gašenja farmi doprineli tome da preuzme ulogu uvoznika svinja. Takav trend dominira od 2018. godine i traje do danas, a u Srbiju se najviše uvoze svinje iz Španije što doprinosi urušavanju funkcionisanja sistema stočarstva, navode stručnjaci.

Ono što je za uzgajivače svinja bila nepremostiva prepreka jeste klasična svinjska kuga, bolest različita od afričke svinjske kuge, protiv koje je vakcinacija obustavljena 2019. godine. Proizvođači su se ponadali da dolazi srećnije vreme i da će konačno opet poprimiti epitet “izvoznika svinjskog mesa”, ali pad proizvodnje nije zaustavljen. Nakon svega toga stigla je i afrička kuga svinja kao završni udarac za naše stočarstvo koje tone već 30 godina.

Loša agroekonomska politika i mala ulaganja u stočarstvo doveli su do toga da se domaći razvoj gotovo onemogući, a aktuelna epidemija tome je samo doprinela, smatraju naši sagovornici.
Afrička kuga svinja donela je sa sobom velike posledice, ali daleko je od primarnog problema, koji se zapravo krije u nedovoljnom posvećivanju pažnje stočarstvu u Srbiji.

Zato kilo čvaraka košta 2.000 dinara.

* Tekst je nastao u okviru programa Radionica ekonomskog novinarstva Fakulteta političkih nauka i nedeljnika Vreme

Šta je afrička kuga svinja?

Afrička kuga svinja predstavlja ozbiljnu virusnu bolest koja napada kako divlje, tako i domaće svinje. Iako je za AKS karakteristična visoka stopa smrtnosti kod zaraženih životinja, bolest se ne može preneti sa životinja na ljude. Stočari prisustvo ove bolesti u svom čoporu svinja mogu prepoznati na osnovu iznenadnog uginuća jedne ili više svinja, njihove potištenosti, gubitka apetita kao i visoke telesne temperature. Epidemija kuge u Srbiji zabeležena je u Sremskom, Mačvanskom, Podunavskom, Pomoravskom, Moravičkom, Južnobanatskom, Šumadijskom, Zaječarskom, Srednjebanatskom, Borskom, Pčinjskom, Braničevskom, Južnobačkom, Pirotskom i Beogradskom okrugu.