Agencija traži nadzor nad radom Tužilaštva

Naime, nakon što je u više tekstova Danasa ukazano da je na diplomi Labovićeve niz pogrešnih podataka, od naziva univerziteta, do imena rektora i dekana u potpisu, što otvara sumnju u ispravnost tog dokumenta, Agencija, kojoj se obratila stranka u čijem je predmetu ta veštakinja bila angažovana, zatražila je u junu prošle godine od Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu da istraži taj slučaj.

Prvo osnovno JT, kome je predmet ustupljen, više meseci je vodilo pretkrivični postupak. Pre desetak dana Agenciji je od tog tužilaštva, posle urgencije, stigao odgovor da je „analizom činjenica utvrđenih u predistražnom postupku tužilaštvo našlo da ne postoji osnov sumnje da je prijavljena Mirjana Labović izvršila krivično delo za koje bi se gonjenje preduzimalo po službenoj dužnosti, na šta je upućivala predmetna prijava“, kao i da je predmet arhiviran.

– Smatramo da u konkretnom slučaju nije sa sigurnošću utvrđena verodostojnost isprave odnosno diplome Mirjane Labović o stečenom visokom obrazovanju na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Prištini, jer se uvidom u ispravu može utvrditi da je spornu diplomu izdao Univerzitet Kosova u Prištini, što nije tačan naziv ove visokoškolske ustanove i da su navedenu diplomu potpisala lica čija imena ne odgovaraju imenima dekana Ekonomskog fakulteta u Prištini i rektora Univerziteta u Prištini – navodi se u dopisu Agencije upućenog Republičkom javnom tužiocu.

Naglašava se važnost utvrđivanja originalnosti te diplome, s obzirom na formalno pravne posledice koje bi mogle biti prouzrokovane ukoliko se utvrdi da je Labovićeva na osnovu falsifikovane isprave ostvarivala određena prava.

– S obzirom na to da se radi o predstavci u kojoj je ukazano na sumnju da se radi o krivičnom delu sa elementima korupcije, a poštujući samostalnost tužilaštva, molimo da ocenite osnovanost navoda i ostvarite odgovarajući nadzor nad postupanjem nadležnog tužilaštva i da, ukoliko utvrdite postojanje sumnje u efikasnost opisanog postupanja, izdate obavezujuće uputstvo o drugačijem načinu postupanja tužilaštvu koje je u predmetnom slučaju donelo odluku, kao i da, imajući u vidu ozbiljnost slučaja, razmotrite mogućnost donošenja naredbe da se izvrši stručno veštačenje u odnosu na činjenično stanje koje se navodi u predstavci i izvršite provere da li su navedenom odlukom nadležnog tužilaštva obuhvaćene provere koje se odnose na sve navode predstavke – stoji u dopisu Agencije.

Podsetimo, Danas je u više navrata iznosio detalje o toj diplomi, gde je, osim naziva univerziteta, imena dekana i rektora kao i pečata, sporan i upisani prosek ocene, jer je viši od ocena upisanih u listing položenih ispita, koji je Labovićeva pribavila po nalogu policije. Povod za seriju članaka bila je činjenica da je Gradski zavod za veštačenje, gde je ona zaposlena, sve do promene rukovodstva više puta odbijao čak i nalog Poverenika za informacije od javnog značaja, da nam dostavi spisak sudskih predmeta u kojima je Labovićeva bila angažovana. Iz konačno dobijenih informacija vidi se da je ona, između ostalog, veštačila u predmetima koje je država vodila protiv Bogoljuba Karića, zatim Ilije Devića, većinskog vlasnika ATP Vojvodine, kome je tužilac najpre odredio pritvor a potom tražio da njen nalaz potkrepi optužnicu, kao i u predmetu Dejana Dragojlovića, koji ima niz sporova sa državom u pokušaju da povrati svoju imovinu, i koji je i otkrio spornu diplomu.

Interesantno je da se Danasu u poslednjih godinu dana koliko se povremeno bavimo ovom temom, javljalo više čitalaca koji su tvrdili da osobe iz njihove radne sredine, u čiju su stručnost više godina sumnjali, imaju upravo takve diplome. Danas je, takođe, objavio i saznanja iz nezvaničnih izvora koji tvrde da su najmanje dve struje nekih službi svojim „prijateljima ili preporučenim licima“ kasnije raspoređivanim po značajnim državnim institucijama, pribavljali upravo takva dokumenta na kojima je greška bila čak očigledna, kako bi ih time držali pod kontrolom. Provera takvih sumnji novinarskim alatima nije moguća.

Inače, Mirjana Labović tužila je pre nekoliko meseci Danas zbog te serije tekstova, tvrdeći da su joj povređeni čast i ugled u stručnim krugovima.

Agencija: Cilj je razotkrivanje korupcije

Agencija za borbu protiv korupcije jedina je institucija koja je odmah po dostavljanju predstavke reagovala i obratila se Apelacionom javnom tužilaštvu sa zahtevom da se izvrše neophodne provere.

– Svoje neslaganje sa odgovorom Prvog osnovnog javnog tužilaštva Agencija je izrazila kroz dopis Republičkom javnom tužilaštvu u kojem je istakla mišljenje da u konkretnom slučaju nije sa sigurnošću utvrđena verodostojnost diplome i zatražila da se izvrši odgovarajući nadzor nad postupanjem Prvog OJT, što je u skladu sa ovlašćenjima koje RJT ima na osnovu Zakona – kažu u Agenciji za Danas.

Dodaju da su svi mehanizmi koje Agencija poseduje u okviru nadležnosti i ovlašćenja koje ima po Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije.

– Kako nema inspekcijska ni istražna ovlašćenja, a u očekivanju je da novim Zakonom o Agenciji dobije ovlašćenje neposrednog uvida u dokumentaciju i podatke kod organa javne vlasti, te kako je njena uloga u društvu preventivna, cilj postupanja po predstavkama građana je razotkrivanje slučajeva korupcije u saradnji sa građanima kao i ukazivanje organima javne vlasti na postupanje koje stvara mogućnosti za korupciju u javnom sektoru, kod funkcionera i zaposlenih u organima javne vlasti. Takođe, u Nacrtu novog Zakona o Agenciji predviđeno je i ovlašćenje Agencije da, kada u toku rada po predstavci oceni da u radu organa javne vlasti postoje okolnosti koje mogu da dovedu ili su već dovele do korupcije, da mišljenje u kome izlaže stanje, preporučuje šta treba da se preduzme da se ono popravi i određuje rok za to, a mišljenje dostavlja organu javne vlasti i javno objavljuje – kažu u Agenciji i dodaju da su organi javne vlasti dužni da joj dostave tražene podatke i dokumentaciju.

Od 100 prijava samo 11 prihvaćeno

U toku 2016. godine Agencija je u više od 100 slučajeva nakon odgovora postupajućeg javnog tužilaštva zahtevala od neposredno višeg javnog tužioca da izda obavezno uputstvo nižem javnom tužiocu za postupanje u pojedinim predmetima kada je smatrala da postoji sumnja u efikasnost i zakonitost postupanja nižeg javnog tužioca, od čega je u 11 slučajeva inicijativa Agencije prihvaćena. Izneti podaci se odnose samo na postupanje tužilaštva jer se u konkretnoj stvari radi o sličnom slučaju, ali na navedeni način postupa i u svim slučajevima kada smatra da je neophodno da se izvrši nadzor nad postupanjem organa javne vlasti u svim drugim oblastima u kojima se javlja korupcija – kažu za Danas u Agenciji za borbu protiv korupcije.