foto PA-EFE/VICKIE FLORESSrbija će posle 30 godina moći da izvozi pileće i svinjsko meso na tržište EU, dogovoreno je juče na sastanku ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića sa predstavnicima Evropske komisije, a za stručnjake to je dobra vest, koju nismo najspremnije dočekali jer u oborima imamo malo svinja.
Kako su za Danas juče rekli u Ministarstvu poljoprivrede poslednja inspekcija iz EU u Srbiju će, što se tiče svinjskog mesa, stići u februaru 2022, a potom sledi i odobrenje Evropske komisije. Kada je reč o pilećem mesu, kako navode iz Ministarstva, ono će i pre svinjskog krenuti put EU, jer će procedura odobrenja početi već za dve nedelje.
Srbija je, osim toga, dobila mogućnost podnošenja zahteva i za izvoz žive stoke. “Republika Srbija je uradila sve što je bilo potrebno. Bilo je puno prepreka kako ljudskih tako i administrativnih ali posao je ipak završen“ rekao je ministar Nedimović nakon sastanka.
U Srbiji je krajem 2019. ukinuta obavezna vakcinacija protiv klasične kuge svinja, koja je rađena više od tri decenije i koja je bila osnovna prepreka za izvoz mesa u zemlje Evropske unije.
Dozvola da možemo da izvozimo posle 30 godina za agrarnog novinara i analitičara Branislava Gulana je odlična vest.
“Dobra vest posle ukidanja vakcinacije, ali je nismo spremni dočekali jer imamo prazne obore, nema svinja i nema mesa. Sada smo na nivou iz 1955. kada smo imali od 2,5 do 2,7 miliona svinja, a 1984. ih je čak 5,2 miliona”, kaže Gulan.
On se nada, kako kaže, da će država iskoristiti ovu situaciju, da bolesti neće biti i da će nam sada sve biti lakše jer ovo ukidanje zabrane znači da ćemo zemlje EU moći da koristimo ne samo da bi plasirali meso, već i da bi ga transportovali do drugih zemalja.
“Sada nam treba da napunimo obore, a država treba da se opredeli i ako hoće da poljoprivreda bude strateška grana onda tako i uradi, ne samo da to bude na papiru. Zato je bitno da nam se ne dešava, kao što se desilo sa 28 milijardi dinara subvencija iz perioda od 2016. do 2018. da nisu došle do onih kojima su namenjene, do proizvođača”, napominje Gulan.
On kaže da godišnje proizvedemo negde između 270.000 do 330.000 tona svinja, a da je proizvodnja pilećeg mesa nekih 100.000 tona, junećeg 72.000 tona godišnje. Stočarstvo bi trebalo, ističe on, podići na viši nivo da ne čini samo 30 odsto u poljoprivrednom budžetu jer karakteristika razvijenih zemalja je da 60 odsto odlazi na ovaj sektor.
Gulan podseća da smo 1990. izvozili svinjskog mesa u vrednosti od 726 miliona dolara samo za SAD, a da smo iz te države pre dve godine uvezli zamrznutog svinjskog mesa za 71 milion dolara.
“Realizacija mogućnosti izvoza pilećeg i svinjskog mesa i proizvoda od mesa je veoma značajna za farmere koji se bave ovom proizvodnjom. Došlo bi do unapređenja reprodukcije, ishrane, stabilizacije otkupnih cena i povećanja proizvodnje”, kaže za Danas Nenad Budimović iz Privredne komore Srbije.
Poslednje tri godine izvoz svinjskog mesa je bio oko 20 miliona evra u CEFTA i Rusiju, ali još 2018. godine, napominje on, a uvoz za isti period je bio oko 180 miliona evra. Izvoz živinskog mesa je nekih pet miliona evra, dok je uvoz, kako kaže, sedam miliona evra.
Agroekonomski analitičar Milan Prostran kaže da je nama EU inače najveći glavni partner u trgovini, a da smo to tržište kada se radi o izvozu svinjskog mesa izgubili još 1992. kada su uvedene sankcije.
“Za to vreme je padao stočni fond, pojavile su se bolesti životinja, a glavni razlog zbog kog nismo izvozili jeste vakcinacija protiv svinjske kuge, što je u EU zabranjeno. Vakcinacija je ukinuta kod nas i sada ćemo moći da počnemo sa izvozom, ali je pitanje imamo li šta da izvezemo, jer je nama stočarstvo u krizi”, kaže Prostran za naš list.
Sada bi, napominje on, trebalo dobro marektinški nastupiti jer ako nemamo ozbiljne količine da izvozimo, onda bismo mogli da kvalitetom odgovorimo, da brendiramo meso i da na taj način nastupimo u EU.
“Nama bi adut moglo da bude kvalitetno meso, da izvezemo Evropi ono što mi jedemo sada, životinje koje se hrane kvalitetnom hranom, ne genetski modifikovanom. Treba da se dobro organizujemo, promovišemo i da vidimo da li možemo po konkurentskoj ceni da nastupimo na njihovom tržištu jer tamo su neki od najvećih svetskih proizvođača”, ističe Prostran.
On podseća da su ulaganja u poljoprivredu u EU ogromna, da 30 odsto budžeta cele EU ide upravo na to i da je pitanje kako ćemo se nositi sa njihovim proizvodima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
