Agrokor počeo da kasni sa plaćanjem i u Srbiji

Rasim Ljajić, ministar trgovine u pisanoj izjavi Danasu kaže da ih u Agrokoru uveravaju da su firme koje rade u Srbiji stabilne i najavljuju novi sastanak sledeće nedelje.

„Otvorili smo i dijalog sa dobavljačima, jer naša briga nije samo 11.000 zaposlenih u Agrokor koncernu u Srbiji. Naša briga su i dobavljači i želimo da utvrdimo da li ima kašnjenja u isplati prema njima od strane Agrokora. Postoji zakon o obavezama plaćanja koji predviđa rok od 60 dana za isplate prema dobavljačima i mi insistiramo na punom poštovanju tog zakona“, kaže Ljajić.
U Srbiji Agrokor kontroliše trgovinske lance Idea, Merkator i Roda, a imaju i veleprodaju Velpro. Osim toga Agrokor u Srbiji poseduje fabriku ulja Dijamant, fabriku vode MG Mivela, kompaniju Frikom i Kikindski mlin.

Koncern Agrokor je od planova za inicijalnu javnu ponudu na Londonskoj berzi za samo šest meseci došao na ivicu bankrota. Prezaduženi konglomerat u većinskom vlasništvu hrvatskog tajkuna Ivice Todorića je nakon smanjenja kreditnog rejtinga od strane Standard end Pursa i Mudisa u januaru i februaru naišao na probleme prilikom podizanja novih kredita. Koncern od čak 61 preduzeća iz Hrvatske, Srbije, Slovenije, Mađarske i BiH koja se pretežno bave proizvodnjom hrane i maloprodajom godišnje pravi oko 6,5 milijardi evra prometa, ali su mu obaveze dostigle šest milijardi evra, a oko 3,5 milijardi su dugovi bankama.

Prema pisanju hrvatskih listova dobar deo ovih dugova drži ruska Sberbanka koja navodno nije zainteresovana za refinansiranje kredita po uslovima koje traži Agrokor. Prema pisanjima medija Agrokor ruskim bankama Sberbank i VTB duguje oko 1,3 milijardu evra.

Inače Agrokor se i u svojoj punoj ekspanziji skupo zaduživao. Tri serije obveznica u ukupnoj vrednosti od 925 miliona evra koje je ova kompanija izdala na Irskoj berzi sa dospećem 2019. i 2020. godine imale su kamatne stope od 8,87 do čak 9,87 odsto godišnje. Sada investitori na berzi traže prinos od 16 odsto na Agrokorove obveznice.

Pored toga Agrokor je izdao i 485 miliona evra tzv. PIK obveznica koje su kombinacija dužničkih i vlasničkih hartija i koje dospevaju sledeće godine. Upravo otplata ovih hartija je kritična. Novac bi se mogao nabaviti prodajom neke firme, recimo vode se pregovori o prodaji Jamnice Koka-Koli, ali stručnjaci ističu da banke i vlasnici čistih obveznica imaju prednost kod isplate.

Pored toga neki mediji spekulišu da Todorićev konglomerat duguje državi 800 miliona evra poreza na dodatu vrednost, kao i da kasni u proseku mesec dana zaposlenima sa isplatom plata.
Nakon prekjučerašnje informacije da hrvatska Vlada neće spašavati Agrokor iz budžetskih sredstava, akcije kompanija iz koncerna zabeležile su veliki pad na Zagrebačkoj berzi, kao uostalom i berzanski indeks Krobeks. Zanimljivo je da je aktuelni hrvatski ministar finansija do postavljenja na ovo mesto bio direktor u Agrokoru zadužen za finansije i strategiju.

Priče o problemima sa dugovima Agrokora traju već dugo, ali ova kompanija je uspevala da zaduživanjem investira u ekspanziju i akvizicije od kojih je najveća kupovina slovenačkog Merkatora za 544 miliona evra u 2014. godini. Pored toga Agrokor je još 2006. godine stekao moćnog saveznika, Evropsku banku za obnovu i razvoj koja je za 110 miliona evra kupila 8,33 odsto vlasništva Agrokora, da bi zatim 2013. godine prodala nazad Agrokoru četiri odsto vlasništva za 100 miliona evra.

Iako je Todorić do tada imao značajno prisustvo u Srbiji preko maloprodajnog lanca Idea i poljoprivredno-prehrambenih kompanija Frikom i Dijamant, sa kupovinom Merkatora postao je jedan od najvećih igrača na trgovinskom tržištu Srbije. Spajanjem Idee, Rode i Merkatora tržište maloprodaje u Srbiji je dobrim delom duopolizovano sa dva velika igrača Delezom i Agrokorom.
Ekonomista Slobodan Milosavljević i bivši ministar trgovine u Vladi Srbije ističe da su problemi Agrokora proistekli iz preinvestiranja koje je bilo obilato podržavano od strane hrvatske države prethodnih 15-20 godina.

„Agrokorove kompanije imaju značajnu poziciju na našem tržištu i ako matica bude u problemima nema sumnje da će se odraziti na naše tržište. Mi imamo rastući izvoz i suficit sa Hrvatskom, ali to je mahom izvoz Agrokorovih prehrambenih fabrika koje prave za njihovu trgovinsku marku K plus, kao i neki naši proizvođači. Nadam se da će neki od velikih evropskih igrača pokazati interesovanje za njihovu prodajnu mrežu. Prehrambena preduzeća kao Frikom ili Dijamant bi mogli da kupe i neki naši biznismeni, ali za trgovinu niko sa ovih prostora nema dovoljno novca“, smatra Milosavljević koji je uveren da će na kraju država priskočiti u pomoć, ako ne direktno, a ono indirektno, kao kada je podržala kredit Sberbanke Agrokoru za kupovinu Merkatora.
„Za Hrvatsku to nije jedna kompanija i jedan čovek. To su police u regionu na kojima se prodaju hrvatski proizvodi“, zaključuje on.

Problemi Agrokora iz računovodstvenog ugla potiču od veoma visokih troškova finansiranja koji višestruko premašuju profitnu stopu koncerna. Prema analizama ekonomiste Dragovana Milićevića sopstveni kapital čini svega 14,5 odsto, koji govori o prezaduženosti.

„Cena pozajmljenih finansijskih sredstava je u proseku 10,84 odsto, dok je prosečna stopa neto profita 2,64 odsto. U slučaju kada je cena pozajmljenog kapitala veća od profitne stope kompanija gubi vrednost i pada u zone nelikvidnosti jer veliki deo sredstava odlazi na otplatu kamata i rata kredita“, objašnjava Milićević dodajući da je Agrokor još van zone bankrota i da su unajmili američku konsultantsku kuću za finansijsko restrukturiranje.

„Ima on puno dobrih preduzeća koje može da unovči i pokrije dugove, posebno u Srbiji. U Hrvatskoj bi neke firme mogao da zatvori pošto je tamo kupovao svašta. Inače Agrokoru su se obaveze izjednačile sa prihodima i u toj situaciji ide se na finansijsko restrukturiranje i pregovore sa kreditorima ili si gotov“, kaže Milićević.

Ko je Ivica Todorić?

Ivica Todorić diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Zagrebu 1976. godine, a 1989. osnovao je Agrokor. Prethodno se njegova porodica bavila uzgojem i prodajom cveća i ubrzo postala jedan od najvećih proizvođača cveća u SFRJ.
Početkom devedesetih kupuje zadarsku Sojaru kreditom Zagrebačke banke za koji konkurenti tvrde da je daleko povoljniji nego što su drugi dobijali. Nakon toga, redom kupuje Jamnicu i Agropreradu, fabriku ulja Zvijezda, a 1994. Ledo i Konzum tada najveći maloprodajni lanac u Hrvatskoj. Od 2003. godine počinje sa akvizicijama u Srbiji počevši od Frikoma. Prema istraživanju Dilojta Agrokor je bio 11. po veličini kompanija u Centralnoj i Istočnoj Evropi sa 6,4 milijarde evra prihoda od prodaje i 131 milion evra neto dobiti.