AINS zabrinut za posledice projekta “Jadar”

“Strateškoj odluci Vlade Srbije o podršci realizaciji projekta (2017. g.) nisu prethodile odgovarajuće, nezavisne stručne analize na nacionalnom nivou. Istovremeno, država je predvidela da u podršku projektu uloži značajna sredstva u sektoru infrastrukture i saobraćaja. Realizacija projekta Jadar će, na pomenutoj lokaciji, u svemu u skladu sa potrebama i projektima investitora, izazvati šire društvene posledice i sprečiti potencijalni razvoj zelene poljoprivrede i proizvodnje zdrave hrane u regionu.

Projekat Jadar nije projekat proizvodnje tzv. zelenog litijuma. Perspektiva plasmana litijum karbonata nije zagarantovana, već je pred velikim izazovima zbog novih alternativnih tehnoloških rešenja. Stoga projekat prvenstveno predstavlja rudarsko hemijski kompleks proizvodnje borata, koji ima stabilnu perspektivu zasnovanu na dispergovanoj tražnji, velikom broju proizvoda i iskustvu Rio Tinta”, navodi se u oceni AINS-a.

Oni ističu i da realizacija projekta Jadar potencijalno nosi rizik od prirodnih izvora radioaktivnih zračenja, o čemu nema informacija.

“Država se obavezuje da pomaže realizaciju projekta Jadar infrastrukturnim ulaganjima, a da nije poznato da li je izradila studiju opravdanosti koja bi, sa jedne strane, definisala državne projekte infrastrukturne podrške, njihova ulaganja i troškove, uključiv i vrednost prenamene zemljišta, a sa druge strane različite oblike državne dobiti u budućnosti, uz definisanje potencijalnih gubitaka. Odlučivanje bez podrobnih odgovarajućih tehnoekonomskih studija nosi rizik mogućih drastično štetnih posledica po državu Srbiju”, navodi se u saopštenju AINS-a.

Oni napominju da su potencijalni uticaji na životnu sredinu projekta Jadar ogromni.

“Realizacija projekta „Jadar“ vodi ka degradaciji predela doline Jadra i ugrožavanja primarnih prirodnih resursa: zemljišta, šuma, voda i originalnog biodiverziteta. Posebno zabrinjava proces kojim se dovodi u pitanje suverenitet Srbije, jer Rio Tinto sprovodi „Akcioni plan relokacije stanovništva“, gde se neometano obavlja otkup zemljišta i nekretnina od lokalnog stanovništva, uz prećutnu saglasnost grada Loznice i državnih institucija”, ističu inženjeri okupljeni u AINS.

Prema njihovoj analizi početne aktivnosti na formiranju rudnika dovele bi do trajne degradacije zemljišta na površini od 533 hektara na kojima se predviđa uklanjanje šuma i šikara na 204 hektara, poljoprivrednih površina na 317 hektara, stambenih i ekonomskih objekata, dvorišta i okućnica na 8,3 hektara i voćnjaka na 4,2 hektara. Predviđeno je formiranje deponija u dolini Jadra na 146 hektara, kao i na slivu potoka Štavica na 166 hektara, za šta je potrebno uklanjanje šuma na 149 hektara, sa 26.000 kubnih metara drvne mase. “Ovako masivna prenamena prostora i gubitak staništa ugroziće nekoliko stotina biljnih i životinjskih vrsta, od kojih 145 vrsta ima status strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta. Biodiverzitet će biti desetkovan, a čitav prostor biće suočen sa gubitkom većeg dela eko sistemskih funkcija (poremećaj režima površinskih i podzemnih voda, modifikacija mikroklimatskih uslova,

povećan rizik od erozije i bujičnih poplava, intenzivna emisija gasova staklene bašte). Predviđeno je sleganje gotovo 850 hektara površina, usled eksploatacije materijala i vode iz podpovršinskih kopova”, navodi se u saopštenju AINS.

Oni takođe ocenjuju da godišnja prerada 1,6 miliona tona rude jadarita, proizvodnja 286.000 tona borne kiseline, oko 60.000 tona litijum karbonata i 259.000 tona natrijum sulfata godišnje vodi ka formiranju deponija koje pojedinačno prekrivaju oko 20 hektara, visine su 40-60 metara, dužine 800-900 metara, širine 200-250 metara, zapremine više miliona tona, sa hiljadama tona arsena, nikla, kadmijuma i olova.

“U podzemlju doline Jadra nalazi se značajne rezerve podzemnih voda u Srbiji, a predviđenim rudarskim aktivnostima dovodi se u realan i visok rizik od zagađenja. Izrazito dinamičan hidrološki režim reke Jadar utiče na čestu pojavu destruktivnih bujičnih poplava3, tako da je nemoguće garantovati zaštitu od probijanja nasipa, razaranja deponija, zagađenja doline Jadra i transporta polutanata do toka Save, zatim nizvodno do Šapca i Beograda, čime bi se uspostavio stalan rizik po sigurnost vodosnabdevanja većeg dela Srbije. Takođe, eventualnim probojem brane na Štavici, došlo bi do izlivanja više miliona tona hipertoksičnog otpada i katastrofalnog zagađenja vode i zemljišta”, upozoravaju u AINS.