foto (BETAPHOTO/MILAN ILIĆ)Akademik i hemičar po struci Nenad Kostić izjavio je da bi u slučaju realizacije projekta „Jadar“ skoro cela domaća proizvodnja sumporne kiseline bila potrošena na njega, pa bi Srbija morala da uvozi dodatne količine, a čitavi olimpijski bazeni te štetne hemikalije morali bi da budu transportovani vagonima kroz Srbiju.
U izjavi za FoNet on je napomenuo da Srbija danas proizvodi mnogo sumporne kiseline, između 300.000 i 400.000 tona godišnje, ali ako bi se krenulo sa projektom „Jadar“ to ne bi bilo dovoljno za sve potrebe.
„Borski rudnik i tamošnja prerada rude oslobađa mnogo sumpor-dioksida i on se koristi za proizvodnju sumporne kiseline. Rio Tinto priznaje i govori da će koristiti 1.100 tona koncentrovane sumporne kiseline dnevno, to je približno 400.000 tona godišnje. Nama bi cela sadašnja proizvodnja otišla samo za potrebe projekta ‘Jadar'“, rekao je Kostić.
Prema njegovim rečima, za ostale industrije i sve ono za šta se sada koristi sumporna kiselina – za đubriva i prerađivačku industriju, morala bi da se uvozi ogromna količina sumporne kiseline, čak približna onoj koju sada Srbija proizvodi.
Kada je reč o opasnostima tokom transporta te opasne hemikalije kroz Srbiju, Kostić je naveo da bi se olimpijski bazeni koncentrovane kiseline razvozili svakog dana spskim vagonima i cisternama.
„Taman da nijedan od tih vagona decenijama ne isklizne iz šina, taman da nijedan od velikih reaktora ne procuri, neminovno će prilikom pretakanja iz cisterni nešto da procuri. Ako procuri 0,001 deo tečnosti, to je jedna tona koncertovane sumporne kiseline dnevno“, naveo je Kostić.
Kao hemičar po struci, Kostić smatra da su sva tri aspekta projekta „Jadar“ štetna – rudarski, hemijsko-tehnološki, kao i aspekt odlaganja.
„Niko tamo ne bi kopao. Prvi deo, rudarski deo obavljao bi se podzemnim eksplozijama svaki dan, pomoću razornih rudarskih eksploziva koji bi tresli, to bi posle nekog vremena dovelo i do sleganja tla, podizali bi prašinu“, objasnio je Kostić.
On napominje da je to „još i najmanja muka“ i da ga mnogo više brine prerada rude.
„Ja sam hemičar i znam šta oni predviđaju, a to što predviđaju je razorno. Tretman silikatnih ruda, one su veoma otporne i stabilne i žestoki metodi bi se koristili. Propagandisti kažu ne bismo mi koristili sumpornu kiselinu na tački ključanja, samo na 90 stepeni“, naveo je akademik
Kostić je ukazao da je sumporna kiselina veoma korozivna, jaka i razorna i štetna na svakoj temperaturi i da ne teši tih 90 stepeni i što je to ispod tačke ključanja, dodavši da bi obrada i prerada rude, izdvajanje llitijum karbonata i borne kiseline iz jadarita bilo jako štetno.
Prema njegovim rečima, zabrinjavajuće je i brdo jalovine koja bi ostala uz mnoštvo štetnih i opasnih elemenata u njoj.
„Rio Tinto namerava da ostavi 58 miliona tona jalovine i to na površini zemlje. Ne verujte nikome ko priča mantre o zelenom rudarstvu – najviši ekološki standardi zahtevaju da se sva jalovina vrati pod zemlju, da se ništa od rudarske vode ne ispušta. Kod nas se planira sve suprotno. Ostavili bi brdo jalovine u kojoj će biti vrlo štetnih elemenata, poput arsena“, upozorio je Kostić.
Kako je rekao, posebno je rizična činjenica da će se jalovina taložiti između dveju bujičnih reka – Jadra i Korenite.
„Oni kažu stavićemo foliju debelu čak 1,5 milimetar ispod tog brda. To je smešno, tako tešiti zabrinute građane, da će brdo jalovine počivati na plastičnoj foliji – koliko će ta folija trajati“, zapitao se Kostić.
On je istakao i da u Italiji postoje rudnici iz etrurskog doba, petog i šestog veka pre nove ere, koji i dalje ispuštaju jalovinu.
„Mislim da, ali nisam siguran, da i neki naši srednjovekovni rudnici ispuštaju jalovinu u žvotnu sredinu. Istini za volju, rudari Etrurci nisu imali savremene metode, ali problem je isti. Stvar je u tome da ostavljene supstance, prepuštene vetru i vodi, neminovno prodiru u životnu sredinu. Oni nas teše i kažu – neće biti tečnog otpada, to će biti čvrst otpad. Onda uključiš mozak, pa kažeš, a šta će biti kad padne kiša“, ukazao je akademik.
Na opaske onih koji se zalažu za projekat „Jadar“ da struka treba da se izjasni i utvrdi da li će biti štetnih posledica projekta „Jadar“ Kostić podseća da su se stručni ljudi u Akademiji nauka, kao Akademiji inženjerskih nauka već odavno izjasnili protiv ovog projekta.
Kostić je najavio i da će u subotu, 10. avgusta biti na beogradskom protestu zbog mogućeg iskopavanja litijuma u Srbiji.
„Vlastodršci će pokušati da nas prevedu žedne preko vode. Mi, protivnici razaranja životne sredine smo slabi, jer protiv sebe imamo vlastodršce koji nemilice zahvataju u državnu kasu i troše javne novce da rade protiv javnog interesa. Imaju i medije. Mi smo slabi, ali ima mnogo primera gde slabija strana pobeđuje“, istakao je Kostić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
