Akademik: Ima mnogo toksičnijih ruda od litijuma

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. G. Cvetkoviću, odmorite se malo. Vašim svakodnevnim pojavljivanjem, počeli ste opasno da ugrožavate svoju ministarku rudarstva, gospođu Dubravku i da joj preuzimate primat koji drži u medijima.
   Za paradajz ne brinite. I bez litijuma, kupovaće ga onaj ko ga kupuje i danas.
   I pustite tu priču o radnim mestima i rudnoj renti. Nije baš sve samo u parama.
   Baš nekog briga šta dobija kompanija. Ima nešto važnije od tog. I opet, ne može baš sve da se plati i kupi i nije sve u novcu. Možda za Vas jeste.
   A kompanija kao nije imala „strategiju komunikacije“. Ne. Grešite. Narod se malo osvestio.

2. Uvaženi profesore – Li nije toksičan sam po sebi; jedinjenja litijuma su odavno indikovana, naravno u propisanim dozama kao lek u psihijatriji, mada su mislim te lekovite supstance zamenjene savremenijim lekovima ali nije isključeno da se tu i tamo i dalje primenjuju. Sporan je način ekstrakcije litijuma iz rude postupkom koji je planiran u projektu u dolini Jadra. Prema raspoloživim informacijama u Nemačkoj je planirano da se Li dobija iz vode. Javnost nije „spinovana“ već u okruženju gde vlada korupcija epskih razmera postoji razumljiv strah da je potrebne procedure moguće zaobići koruptivnim radnjama.

3. znaci opet opipavanje pulsa oko litijuma, samo sad u nekoj drugoj reziji i drugim kopačima

4. Bas lepo. Ako se svi standardi ispostuju i ako se uradi na drugi nacin, mozda cemo doci ponovo na isto. Cenjeni Akademik ne poznaje ili zaboravlja istoriju „rudarstva“ velikih multinacionalnih kompanija u zemljama koje su mnogo uredjenije od Srbije i sa razvijenim pravnim i kontrolnim sistemima. Puno primera u Australiji, Brazilu, SAD, itd., uglavnom vezanih za curenje kiselina, teskih metala i drugog otpada, provalu jalovinskih brana, isparenja koncentrata, itd. I on nama kaze da u korumpiranoj zemlji gde se i najobicniji ugovori kriju od javnosti, gde kompanije formiraju svoje feude i nepostuju kako lokalna i drzavna pravila i zakone, tako isto i slicnu regulativu na medjunarodnom nivou. Po sistemu „verujte“, a ovo drugo sto vidite i sto se ogleda u uzurpaciji, pohelpi i nezakonitom delovanju i otimanju (ili cak i zakonitom jer se odluke, uredbe i zakoni ne postuju a mogu i da se skroje prema potrebi (vidimo primere u Skupstini)) e to bas nije tako. U ostalom to ce najbolje da objasne oni koji se nista ne pitaju na celu sa vrlom premijerkom.

5. Postovani G-din. Cvetkovicu, cenim vase znanje ali vi morate mnogo vise i detaljnije da objasnite nama neukima kako ce se vrsiti eksploatacija litijuma u Srbiji, kojim postupkom se vrsi izdvajanje litijuma od ostalih supstanci rude, sta se koristi tom prilikom a sta su osaci u jalovistu i gde ce biti jaloviste. Studija izvodljivosti i studija uticaja na sredinu mora da bude uradjena temeljno a ne u svrhu eksploatacije sto do sada lici na to. Nije mi poznat nacin eksploatacije u Portugalu nisam citao ali jesam za Nemacku da se on izdvaja iz vodeng lezista pa po ikstrakciji se voda vraca nazad. Ako sam razumeo mnogo drugaciji metod i bez uticaja na prirodnu sredinu. Mi nemamo fabriku za izradu baterija i kao sto ste rekli bilo bi najbolje da se koristi na mestu eksploatacije. Kao akademika pitam, da li pratite nova desavanja i istrazivanja u svetu za zamenu litijuma kao sto je recimo natrijum hidroksid, koji daje bolje rezultate, dugotrajnije baterije i daleko jeftinije i bez uticaja na zivotnu sredinu. Sta je sa primenom vodonika u industriji automobila i ostalim indrustijama? Da li vam je poznato da se cak vrse istazivanja na polju baterija sa primenom gvozdenog praha? Meni je taj deo poznat, gvozdeni prah u dodiru sa vazduhom pocinje da oksidise i stvara toplotu, koriste ga Japanci u izradi grejaca za ruke ili ledja i tome slicno, rade to i Kinezi ili slicno tome. Nema uticaja na zivotnu sredinu kao litijum. Sto se tice rudne rente jeste jako niska za ono sto se kod nas rudari a ona je u ocuvanju zivotne sredine najmanje vazna jer devastiranu zivotnu sredinu ne mozete obnoviti bez obzira na rudnu rentu. Kao sto rekoh nisam tako strucan kao vi samo ekonomista, ali vas molim da ne navijate za rudarenje a da ne date pun doprinos u obrazlozenju vaseg misljenja DETALJNO OD POCETKA DO KRAJA ZAKLJUCNO SA JALOVISTEM I NJEGOVIM UTICAJEM NA ZIVOTNU SREDINU I KAKO OSIGURATI JALOVISTE DA NE NAPRAVI NENADOKNADIVNU STETU NE SAMO NAMESTU EKSPLOATACIJE VEC U PODZEMNIM VODAMA I SLIVOVIMA REKA A O ZEMLJISTU U TOM SLUCAJU NE VREDI NI GOVORITI. Hvala u napred. Ziveli

6. Ima i toksičnih tvrdnji, kao ove vaše.

7. Poznati smo po poštovanju ekoloških standarda !

8. Domaći navijač Rio Tinta, podmazan ili ucenjen ili i jedno i drugo.

9. „. .. ako vam je alternativa da rudno ležište ostane u zemlji, živite na livadi i nemojte nikad vaditi rudu iz tog velikog nalazišta, ali onda nema kuknjave kad vaš paradajz nema ko da kupi…“ Ali mi želimo da gajimo paradajz. Paradajz mogu da gaje i moja deca i moji unuci i moji praunuci. Hrana, voda i zemljište su resursi budućnosti. Od rudnika ću dobiti samo kratkoročnu finansijsku korist, ali poljoprivreda, kojom se bavim ceo život, za mene ima i duhovni i kulturološki značaj, ja sam svoja zemlja i svoja okućnica, to je moj identitet, imam pravo da odaberem tu livadu i taj paradajz, imam pravo da biram kako ću da živim. I krajnje praktično, ako zanemarimo duhovnost, ne vidim kako može rudarstvo biti veći prioritet od proizvodnje hrane.

10. Poštovani Profesore!! Mislite li vi da se u Srbiji , u kojoj o svemu odlučuje jedan čovek, može išta uraditi pošteno i razumno!? Sve manjkavosti koje navodite u vašem tekstu,u vezi postupka uvođenja Rio Tinta u celu priču su posledica neznanja i bahatosti tog čoveka. Kad on obeća,i možda uzme deo,ništa više nije potrebno!!!

11. Koncept odrzivog razvoja obuhvata ekonomsku, ekolosku i socijalnu komponentu (dodatno i kulturolosku). Prve dve su ljudima uglavnom jasne. Socijoloska podrazumeva ne samo da narod koji zivi u nekom podrucju ima ekonomsku korist, vec i da se obezbedi njihova saglasnost podrskajl. Bez uskladjivanja ove 3 komponente nema odrzivosti. Kad tad ce sistem da se urusi. Kada je paradajz u pitanju, to je primitivna manipulacija. Moramo imati na umu da ruda nije samo nasa, ona pripada i nasim potomcima. Ako mi nismo sposobni da samostalno koristimo rudna bogatstva, mozda ce oni to moci.

12. Sta se desilo profesoru-akademiku, koji je cutao godinama, pa se iznenada probudio? Razmrdalo ga clanstvo u SNS? Ili popravljen saldo na racunu? A njegov traktat o litijumu vise zvuci kao domaci zadatak nekog sns-akademicara…malo je tuzno…

13. Koliko si dobio eura da lazes.Pa nismo ni ludi ni nepisneni.Hocete celu Srbiju da zatrujete i prodate.Nikad vam dosta.Sram vas bilo! Ko je sve akademik !?

14. Da bi neko stvarno bio Akademik, nije dovoljno da piše naučne radove i doktorira, kasnije da bude primljen u Akademiju. Mora da bude čovek visokih moralnih principa, iz ostalo, da bi se zvao Akademik. Nažalost, u Srbiji je malo takvih ljudi. Akademija se svela na savet staraca, koji nemaju mišljenje.

15. Open pit mining projekat postoji u Finskoj, u Francuskoj isto imaju rudarski projekat (sad ne znam da l je open pit ili underground). Dakle nas Jadar je underground dakle u teoriji je manje opasan od Finskog rudnika. Vidimo da nadlezne organe i javnost to u Francuskoj i Finskoj ne brine. Nijedna zemlja nije uvela moratoriju za kopanje litijuma u EU. Sto pojedini predstavnici opozicije traze. Dakle eko-populizam je prava rec za ovu pojavu

16. Ovi iz izdajničke institucije – SANU, da ućute više.

17. Studija uticaja na zivotnu sredinu nije nikakva poslovna tajna, naprotiv, ona se mora predstaviti prvo drzavnim organima, pa onda javnosti. Prati je i javna rasprava, ali to je kod nas vec odavno nepostojeca kategorija komunikacije. Ako Rio Tinto do sada nije napravio tu studiju niti je objavio (bez koje u mnogim zemljama ne mozete ni kamen da pomerite), onda vam je jasno odakle nepoverenje naroda.

18. Ovaj tekst je nastavak moralnog posrtanja akademika Cvetkovića. Zašto ne govori o karakteristikama hemijskog elementa bora (B)? Efekti moguće eksploatacije u blagorodnom podneblju Jadra i Rađevine su predvidivo katastrofalni; o tome svedoče pismena saopštenja tri člana SANU. O korputivnim dogovorima Nepomenika i Gospon Dame u Londonu istraživački portali su već pisali. Zar ne bi bilo umesnije iskoristiti kvalitetnu vodu iz aluvijalnih slojeva oko reke Save za održivo snabdevanje žednog srednjeg Banata? Ljudi su važniji od svakog profita.

19. @ Brad
    A u Švedskoj premijer pozvao vojsku da se uključi u borbu protiv kriminala.
    Nije tema litijum. Ali, Švedska služi kao uzor, pa bi, u slučaju koji pominjete, a vezano za litijum, po vama, uzor trebalo da bude i Finska. Zašto ne Australija?

20. Postali smo toliko licemeran narod da nikome ne verujem! Iz ovog razloga glasam za zabranu iskopavanja litijuma u narednih 100 godina…!

21. Komnetatori nas jos jednom upozoravaju da u ovoj zemlji nije moguce izneti stav koji se kosi sa ludacima koji promovisu kataklizmu u Srbiji a da ne bude satanizovan!

22. jel „akademik“ vladica odbranio doktora „muva ne ljeti, znaci muva ne cuje“ ? ili je u pitanju neko novo dostignuce ? ovakvi likovi ce odgovarati za ovo i ici ce na duze robije, zbog falsifikovanih doktorata i zbog pokusaja unistenja naroda za racun okupatora, ovo je placnik obican, bedan, ljigav i lazljiv

23. radices ti u rudniku po kazni, odmah posle revolucije

24. @akademik: Vladica Cvetkovic je jedan if nasih najboljih profesora a narocito predavaca. Na odbrani njegove doktorske disertacije 1997. God nije moglo da se nadje slobodno mesto u sali. Uvazen I omiljen kod stedenata of njegovog mesta asistenta do red profesora. Uvek je bio na strani stedenata narocito Ako vidis da su obespravljeni. Njegova predavanja su izuzetna. Ovo je njegovog pravo da I nisi svoj stav kakav god on bio a slazem se sa Tim da treba da pricamo kao ljudi a ne da se optuzujemo medjusobno kao kriminalci. Molim vas da se ovakvo besprizorno komentarisanje obustavi jer to vredja svakog normalnog a kamoli ovakvog profesora. Sramno je kakve komentare objavljuje ovaj list danas.

25. @akademik: Vladica Cvetkovic je jedan of nasih najboljih profesora a narocito predavaca. Na odbrani njegove doktorske disertacije 1997. God nije moglo da se nadje slobodno mesto u sali. Uvazen I omiljen kod studenata of njegovog mesta asistenta do red profesora. Uvek je bio na strani stedenata narocito Ako vidi da su obespravljeni. Njegova predavanja su izuzetna. Ovo je njegovo pravo da iznosi svoj stav kakav god on bio a slazem se sa Tim da treba da pricamo kao ljudi a ne da se optuzujemo medjusobno kao kriminalci. Molim vas da se ovakvo besprizorno komentarisanje obustavi jer to vredja svakog normalnog a kamoli ovakvog profesora. Sramno je kakve komentare objavljuje ovaj list danas.

26. Slazem se da je neophodna Studija o proceni uticaja na zivotnu sredinu, ali kako je ona pocela da ocenjuje od strane strucnjaka u Min za zastitu ziv sredinu, bolje da se nista ne radi jer ce bez obzira na uticaj svaka studija biva odobrena. To nema veze sa mozgom! Ti ljudi u mini su potplaceni da odobravaju svaku studiju. To ne lici na nekadasnje ministarstvo koje je revnosno radilo svoj posao a posebno ovo odeljenje za procenu uticaja.

27. Nedopustivo je koje sve uvredljive komentare redakcija lista Danas objavljuje. Procitao sam i prethodne tekstove i komentare, pa se pitam da li to radi da bi posecenost ovog portala bila veca tako sto objavljuje zapaljive komentare. Savet za stampu je kaznio nekoliko dnevnih novina zbog objave takvih slicnih uvredljivih komentara. Ali i to se isplati ovakvom listu da plati kaznu koja je mnogo manja od zarade bas kao sto zagadjivaci placaju mizerne kazne koje su isplativije nego da promene tehnologiju kojom bi manje zagadjivali. Sve u svemu nemaju srama ovi novinari ni zbog koga. Frustrirani i zlokoboni novinari koji su nam zagadili prostor vise od bilo kojeg rudnika.

28. Ovo poslednje očigledno reklamno štivo g. Cvetkovića ne razlikuje se ni za jotu od njegovih prethodnih članaka na istu temu, tj. jednako je prazno. On ne razjašnjava ništa, ne izjašnjava se ni o jednoj konkretnoj stvari, npr. kakvom bi se to tačno „zelenom tehnologijom“ vadio litijum u Srbiji, nego uopšteno jadikuje nad tužnom sudbinom rudarstva i mukama multinacionalki koje su opsele Srbiju, a javno mnjenje ih ne razume. Pri tom, uvaženi profesor očito ne prati zbivanja, pa nam kao primer za ugled navodi Portugaliju, gde je upravo pala vlada, upravo zbog visoke korupcije u vezi sa projektom vađenja litijuma. Baš kao i ovde, bili su korumpirani najviši predstavnici izvršne vlasti. I poneki profesor.