Akcenat na kompanijama tržišne kapitalizacije do 50 miliona evra

Srpsko finansijsko tržište bogatije je za još dva učesnika. Reč je o zatvorenim investicionim fondovima, koji prvi put posluju na našem tržištu. Prvi takav fond je Fima SEE ist, koji je osnovan od strane Društva za uprvaljanje investicionim fondovima Fima Invest. Upis investicionih jedinica tog fonda trajaće do 30. juna a cena po kojoj se nude iznosi 10.000 dinara. Prema najavama koje dolaze iz Fima invest, interesovanje za kupovinu pokazalo je tridesetak institucionalnih investitora iz Evrope, pre svega iz Nemačke, Švajcarske i Grčke. O značaju zatvorenih investicinih fondova za Danas govori Milan Marinković, direktor direktor Društva za upravljanje investicionim fondovima Fima invest.
Po čemu se zatvoreni investicioni fondovi razlikuju od otvorenih?
– Osnovna prednost zatvorenog investicionog fonda u odnosu na otvoreni, manifestuje se u umanjenom značaju rizika likvidnosti prilikom kreiranja investicione politike fonda. Takav karakter zatvorenog fonda menadžmentu fonda omogućava da formira investicionu politiku bez velikog pritiska da značajan deo sredstava ulaže u najlikvidnije hartije od vrednosti na šta je, inače, otvoreni fond obavezan, zbog karaktera svog poslovanja odnosno obaveze da na zahtev isplati ulog svakog ulagača u vrlo kratkom roku. Fond Aktivist će prevashodno ulagati u akcije iz midd i small cap segmenta, dakle, najviše nas interesuju kompanije tržišne kapitalizacije do 50 miliona evra. Ovakva investiciona politika proizilazi iz našeg uverenja da se upravo u ovom segmentu tržišta kriju „zvezde“, odnosno kompanije koje imaju ogroman potencijal za rast u narednom periodu, i od kojih očekujemo veoma atraktivne prinose za naše ulagače. Investiciona politika FIMA Southeastern Europe Activist imaće tri osnovne karakteristike i biće bazirana na fundamentalnoj analizi što znači da nijedna značajnija investiciona odluka neće biti usvojena bez prethodne analize poslovanja kompanije u čije se akcije investira. Fundamentalna analiza podrazumeva da tim analitičara i portfolio menadžer proučavaju poslovanje kompanije u celini, a ne samo finansijske pokazatelje, trendove, ili mišljenja drugih investitora. S obzirom na to da je u našoj zemlji poštovanje principa korporativnog upravljanja još uvek na relativno niskom nivou, izuzetno je bitno ne oslanjati se isključivo na informacije iz finansijkih izveštaja, nego detaljno proučiti kompaniju „od glave do pete“. Drugi, tzv. aktivistički pristup podrazumeva da će Fond nastojati da učestvuje u procesima korporativnog upravljanja i da se zalaže za kreiranje dodate vrednosti unapređenjem poslovanja kompanija u čije hartije od vrednosti investira. Sastavni deo takvog odnosa prema investicijama Fonda činiće i nastojanje za imenovanjem predstavnka Fonda ili drugih akcionara u organima kompanija (upravni odbor, nadzorni odbor i dr.), odnosno aktivna participacija u radu organa vlasnika (skupština akcionara). Kada je reč o regionanoj diversifikaciji rizika to znači da će Fond investirati imovinu u region Jugoistočne Evrope. Fokus će biti na hartije od vrednosti izdavalaca sa teritorije Republike Srbije, dok će deo imovine biti investiran u regionu, pretežno u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Makedoniji.

Pozicioniranje na berzi kao cilj

Kako objašnjavate odluku Fonda da izda investicione jedinice koje su skuplje (10.000 dinara) u odnosu na otvorene investicione fondove, čija je upisna cena do sada bila 1.000 dinara? Da li time Fima SEE Activist želi da privuče krupnije investitore?

– Verujemo da emisiona cena akcije Fonda od 10.000 dinara ne predstavlja ograničenje za ulaganje investitora i sa najmanjim finansijskim potencijalom. Fond u osnovu jeste namenjem na prvom mestu investotorima sa iskustvom, ali i svima drugima koji prepoznaju interes da svoje portfelje dodatno diversifikuju. Ono što vidimo kao naš najveći zadatak jeste da akcije Fonda pozicioniramo na Beogradskoj berzi kao vrlo kvalitetan tržišni materijal, odnosno da investitori svih vrsta uvideinteres da ulažu u ovaj Fond. Dakle, mi ćemo raditi na građenju kvalitetne likvidnosti akcija Fonda, jer nam je cilj da se on što pre nađe na listingu A zatvorenih fondova Beogradske berze.

Grupacija Fima prisutna je u regionu. Kakva su Vaša iskustva sa radom zatvorenih investicionih fondova u jugoistočnoj Evropi?
– U okviru Fima Grupacije do sada je poslovao jedan zatvoreni investicioni fond. Reč je o fondu Breza koji je registrovan u Hrvatskoj i koji već godinama unazad ostvarije izuzetne prinose. Međutim region jugoistočne Evrope ne može da se pohvali velikim brojem afirmisanih zatvorenih investicionih fondova. Razlog za to leži u činjenici da pravna regulativa u regionu nije bila naročito blagonaklona kada su u pitanju mogućnosti delovanja i rada zatvorenih fondova (što u Srbiji nije slučaj).
Imaju li zatvoreni investicioni fondovi određenih zakonskih ograničenja u Srbiji?