Akcenat na smanjenje deficita i usporavanje rasta javnog

Čak bi se moglo reći da se retko koja ekonomija, slična crnogorskoj, može pohvaliti tako pozitivnim rezultatima ostvarenim u prethodnih deset godina, zajednička je ocjena analitičara i kreatora ekonomske politike. Nacrt programa ekonomskih reformi za naredni trogodišnji period (2017-2019), koji je uradila Vlada Crne Gore i o kojem bi, do kraja januara, trebalo da bude završena rasprava, poslije čega će biti poslat Evropskoj komisiji na razmatranje, pripreman je u skladu sa realnim stanjem.

Nacrt ekonomskih reformi, inače, predviđa optimalnu kombinaciju mjera koje će omogućiti stabilizaciju javnih finansija, nastavak održivog rasta i očuvanje nivoa socijalne zaštite. Nacrtom predložene mjere fiskalne konsolidacije podazumijevaju, između ostalog, projekciju budžetskog deficita od 6,1 odsto bruto domaćeg proizvoda u 2017, dok bi u narednoj godini deficit trebalo da dostigne nivo od 5,6 odsto BDP-a, a u 2019. da se spusti na 3,8 odsto. Nakon toga se očekuje prelazak u zonu suficita uz istovremeno povećanje, ali i usporavanje rasta javnog duga, koji bi u ovoj godini trebalo da se zaustavi na nivou od 71,6 odsto BDP-a. Procjenjuje se da će u 2018. javni dug porasti na 74,9 BDP-a, da bi se u 2019. zaustavio na nivou od 77 odsto. Sudeći prema obrazloženju zvaničnika ključni razlog za povećanja javnog duga u narednom trogodišnjem periodu je izgradnja auto-puta.

Predsjednik Odbora za ekonomiju, finansije i budžet Skupštine Crne Gore, Vujica Lazović, smatra da projekcije ekonomskog rasta treba da budu realne i održive. Ističe, takođe, da ne treba previše obećavati i da je bolje ići sa strategijom nižeg rasta prema EK.

– Dvije stvari su ključne: strukturne reforme i tržište rada. Iako se stalno govori o smanjenju javne administracije važnije je pitanje efikasnosti te administracije od njene brojnosti, dok u oblast tržišta rada treba razmisliti kako dalje kada je u pitanje stručno osposobljavanje visokoškolaca. Podsjetiću da stručno osposobljavanje visokoškolaca, koje se u Crnoj Gori sprovodi petu godinu zaredom, pri čemu država finansira rad visokoškolaca kod poslodavaca u trajanju od devet mjeseci, i koje je ocijenjeno kao dobar projekat, na godišnjem nivou košta deset miliona eura – izjavio je Lazović, na raspravi o Nacrtu ekonomskih reformi održanoj u Skupštini Crne Gore.

On je, kao negativnu pojavu, apostrofirao činjenicu da nakon završetka pripravničkog staža veoma mali broj poslodavaca praktikuje da zadrži obučenog radnika, „da ne govorimo o tome da poslodavci često i ne obuče radnike kako treba“. Zato Lazović smatra da bi bolje bilo da se poslodavcu finanasira radno mjesto. On se zalaže i za formiranje razvojne banke jer bi to, kako kaže, doprinjelo poboljšanju ekonomskog ambijenta u Crnoj Gori.