Akciji „Najbolja cena“ istekao rok, trgovci i dalje „deru kožu građanima“, tvrdi premijer

Kampanja „Najbolja cena“ predstavljena je u pres sali Vlade Srbije pre ravno dva meseca gde je premijer pokazivao jedan po jedan artikal i pokazivao koliko će pojeftiniti.

Tako je 81 proizvod trebalo da naredna dva meseca, do danas, bude na super popustu i donese mesečnu uštedu, prema proračunima premijera, od 8.000 do 25.000 dinara. Prema njegovim rečima – nije za baciti.

Ipak, sada kada ističe kampanja, inače naslednica prošlogodišnje „Bolje cene“, potrošači nisu baš ubeđeni u to koliko je doprinela njihovom rastu standarda.

Što se tiče statistike, deluje da je efekat bio skoro pa nepostojeći. Naime, u septembru, prvom mesecu akcije, godišnja inflacija, odnosno rast cena u odnosu na isti mesec prošle godine iznosila je 4,2 odsto, samo 0,1 procentni poen manje nego prethodna dva meseca.

Doduše, mesečni rast cena iznosio je svega 0,1 odsto, znatno manje od 0,4 odsto koliko su cene rasle u julu i avgustu. A opet, isto toliko, 0,1 odsto iznosio je rast cena u junu u odnosu na prethodni mesec.

Od Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine i Vlade Srbije nismo dobili nikakav odgovor na pitanje da li je urađena analiza i kakvi su bili efekti akcije na cene i inflaciju.

Mada, koliko pre tri dana je premijer Vučević poručio da država nije kriva za visoke cene životnih namirnica i da trgovci treba da se urazume, jer nije u redu da „skidaju kožu s leđa građanima“, što bi moglo ukazati da se sa „Najboljom cenom“ ništa nije promenilo kod trgovaca.

Ministar trgovine Tomislav Momirović je gostujući na RTS, na pitanje da li će se nastaviti akcija, odgovorio da je ta akcija nastavak akcije „Bolja cena“ koja je lansirana u trenutku kada je u Srbiji bila inflacija veća od 14 odsto.

„Mi smo tu inflaciju danas doveli na oko četiri odsto. To je direktan podstrek građanima da mogu da uštede novac. Svake nedelje se povećavao broj proizvoda i danas ih ima oko 400 različitih“, rekao je Momirović navodeći na zaključak da su ove dve akcije dovele do pada inflacije, koja je, kao i prošle godine, i danas među najvišim u Evropi.

Prošle godine, Republički zavod za statistiku je u svojoj analizi utvrdio da je „Bolja cena“ usporila rast međugodišnje stope inflacije od oktobra do novembra u poređenju sa septembrom 2023. godine za 0,3 procentna poena, ili doprinela ukupnom padu godišnje inflacije u tom periodu sa nešto manje od petine.

Dok ne dobijemo analizu, moramo se osloniti na utiske potrošača, a oni nisu preterano zadovoljni.

Dejan Gavrilović iz Udruženja Efektiva ističe da je ova akcija prošla gotovo neprimetno.

„Najbolja cena je čist promašaj. Trgovci su imali redovne akcije samo su ih obeležavali kao Najbolja cena. Bilo je i akcija koje nisu tako obeležavali, a na njima su cene bile niže nego po Najboljoj ceni. Ne bi me čudilo i da je nastave, jer prodavce ništa ne košta, a medijski se reklamira kako država nešto radi, što je i jedina korist koju neko i ima od ove akcije“, ocenjuje Gavrilović.

Vesna Perinčić iz Republičke unije potrošača očekuje da će po isteku akcije trgovci podići cene ovih proizvoda na prethodni nivo, a potrošači će nastaviti da kupuju na akcijama trgovaca, jer retko ko još kupuje po naduvanim redovnim cenama.

„Ovo je pre svega bila populistička akcija. Nije regulisana nikakvom uredbom. Recimo država je ranije uredbama ograničavala cene osnovnih životnih namirnica, a uredba o ceni hlaba Sava je još na snazi. To znači ljudima. Uredbama su propisane i kazne za one koji je ne psrovode, ili koji spekulišu, pa sklanjaju sa rafova tu robu dok uredba ne istekne. Kod ovih akcija, i „Bolja cena“ i Najbolja cena“, nema nikakve uredbe, nego je sve prepušteno volji trgovaca. Niti se zna koji su tačno proizvodi na akciji, niti u kojoj meri je akcija sprovođena, u kojim prodavnicama, ko je za koliko proizvoda snizio cene…“, napominje Perinčić.

Ona napominje i da su cene proizvoda u našim prodavnicama često nerealne i da ih ljudi ionako ne kupuju dok se ne pojave na akcijama.

„Imali smo sniženje deterdženta za veš sa 3.000 na 1.300 dinara. Ljudi su i ranije čekali akcije da bi kupili stvari, jer su primorani. Pa čak je i premijer izjavio da su neke cene kod nas najviše u Evropi, a niko živ ne zna zbog čega“, kaže ona ukazujući da 30 evra za litar maslinovog ulja koliko je kod nas, nije nigde u svetu.

Ipak, ona ističe da svaku akciju za smanjenje cena treba podržati, pa tako i ovu, ali da „teško da je imala veći efekat“.

Ekonomista Danilo Šuković ističe da kao potrošač nije primetio da je akcija posebno smanjila njegove račune, a kao ekonomista ističe da je akcija kao gašenje požara benzinom.

„To se rešava ekonomskom politikom koja omogućava konkurenciju na tržištu, pa onda ponuda i tražnja određuju cenu. Ne mogu se cene dekretima određivati kako se to nekom sviđa“, napominje on.

Ipak, on dovodi u pitanje zaista i motiv za akciju da se nešto posebno uradi sa cenama, već je prema njegovim rečima, više služila za politički marketing i slanje populističke poruke „sve činimo da građani bolje žive“.

Naši sagovornici veruju da je postupak koji je otvorila Komisija za zaštitu konkurencije protiv četiri velika trgovinska lanca mnogo značajniji za regulisanje tržišta i cena, nego „Najbolja cena“.

Vesna Perinčić ističe da kod nas konkurencija nije razvijena i trgovcima nije problem da se dogovore.

„Postupak protiv trgovinskih lanaca zbog mogućeg restriktivnog sporazuma je izuzetno dobra stvar“, ocenjuje ona.