Akcije NIS-a izneverile očekivanja investitora

Industrija dobrovoljnih penzijskih fondova je kroz krizu prošla znatno bolje od drugih aktera na srpskom tržištu kapitala, pre svega zato što je reč o konzervativnim investitorima kojima je prilikom ulaganja prioritet sigurnost ulaganja, a tek zatim profit. Takođe, reč je o investitorima na duže staze kojima je cilj da nakon perioda od više (desetina) godina, kada efekat prinosa na prinos bude izraženiji, ostvare optimalne rezultate za svoje članove. Inače, krize su neminovnost u dužem vremenskom periodu, odnosno, ne postoji tržište koje beleži samo rast, pa je i naša investiciona politika koncipirana tako da uzima u obzir tu činjenicu – kaže na početku razgovora za Danas Nataša Marjanović, direktor Delta đenerali dobrovoljnog penzijskog fonda.

l Kako komentarišete najavljenu reformu penzijskog sistema (ima li tu više prostora za delovanje dobrovoljnih penzijskih fondova) i da li država u dovoljnoj meri stimuliše razvoj trećeg stuba osiguranja?

– Predlog izmena zakona ide u smeru pooštravanja uslova i gotovo je izvesno da državna penzija neće biti dovoljna za pristojan život posle završetka radnog veka. Država poreskim olakšicama podstiče razvoj dobrovoljnih penzijskih fondova, ali smatram da bi trebalo uložiti dodatni napor,kako bi se, uz saradnju sa industrijom dobrovoljnih penzijskih fondova, unapredila svest građana o neophodnosti dodatne štednje za starost.

l Emitovanjem zapisa država je, makar delimično, rešila problem budžetskog deficita a fondovi su dobili hartiju koja nosi najmanji rizik ulaganja i omogućava precizniju projekciju stope prinosa. Ipak, problem nedostatka atraktivnih hartija od vrednosti sa dužim rokovima dospeća time nije rešen. Gde bi, prema Vašoj oceni, trebalo potražiti izlaz?

– Zapisi Trezora su, upravo zbog niskog rizika i podsticajnih kamatnih stopa, veoma atraktivni i trenutno preovlađuju u strukturi dobrovoljnog penzijskog fonda. Ali to nije dovoljno i taj nedostatak atraktivnih hartija delimično bi mogao da bude nadomešten izlaskom na inostrano tržište ali ograničavajući faktor je to što maksimalno 10 odsto kapital možemo da ulažemo u inostranstvu i to samo u najkvalitetnije hartije. Kad je reč o domaćem tržištu tu očekujemo pojavu zapisa sa dužim rokovima dospeća, kao i evro-denominovane obveznice koje bi država emitovala za restituciju. Takođe, očekujemo da se pojave i atraktivne korporativne obveznica, kao i obveznice koje bi emitovale opštine.

l Da li je nešto bogatija ponuda akcija na A listingu Beogradske berze oživela aktivnosti penzijskih fondova i kako u tom kontekstu posmatrate pojavljivanje akcija NIS-a?

– Od akcija NIS-a se mnogo očekivalo, pre svega u povećanju ukupne aktivnosti na Berzi, ali ta očekivanja su samo delimično ostvarena, i čini mi se da dosadašnje trgovanje akcijama te kompanije nije „probudilo“ Beogradsku berzu, bar ne na način na koji smo svi mi, kako Berza tako i investitori, priželjkivali. Cenu akcija NIS-a u ovom trenutku diktira znatno veća ponuda od tražnje što je uticalo na njen pad u odnosu na početak trgovanja. Ipak, imajući u vidu da većinski vlasnik NIS-a ima obavezu da u februaru izađe sa ponudom za otkup preostalih akcija po ceni kojom je stekao vlasništvo većinskog paketa, uticaj znatno veće ponude na cenu je limitiran.

l Opšti je utisak da je tržište kapitala u Srbiji veoma plitko i nepredvidivo. Da li bi pojava korporativnih obveznica koje na inostranim trzistima ostvaruju znatno više prinose nego što je to, recimo, slučaj sa obveznicama stare devizne štednje, mogla da „razigra“ tržište ali i da pospeši razvoj penzijskih fondova?

– Veliku nadu polažemo u korporativne obveznice, ali postojeće emisije ne zadovoljavaju regulatorna ograničenja kako bi bile predmet ulaganja dobrovoljnih penzijskih fondova. Očekujemo razvoj ovog vida zaduživanja privrede i nadamo se da će od toga benefite imati, kako tržište kapitala i industrija penzijskih fondova, tako i privredni subjekti koji se odluče na taj korak.

l Da li Delta đenerali dobrovoljni penzijski fond ulaže u nekretnine i inostrane hartije od vrednosti?

– Za sada ne, ali kako imovina Delta đenerali dobrovoljnog penzijskog fonda bude dalje rasla to će svakako biti put kojim ćemo ići. Utoliko pre što inostrane hartije mogu doprineti diversifikaciji rizika i to je oblast koju uveliko razmatramo. Što se nekretnina tiče, imajući u vidu postojeće stanje na tržištu da depoziti u banci nose veći prinos nego nekretnine, kao i da je regulativa takva da predmet ulaganja ne mogu biti nekretnine u izgradnji, one nisu trenutno u fokusu naših interesovanja. Naravno mi pratimo razvoj događaja i ako bude došlo do promena na tržištu mi ćemo reagovati.

Četiri godine uspešnog poslovanja

Delta đenerali, prvi i najveći dobrovoljni penzijski fond u Srbiji, obeležio je četvrtu godišnjicu poslovanja. Za četiri godine, imovina fonda uvećana je za više od deset puta i sada premašuje 2,2 milijarde dinara (21 milion evra), što čini gotovo četvrtinu tržišta dobrovoljnih penzijskih fondova. Fond kome je poverenje ukazalo više od 46.000 čanova, ostvario je prinos od 7,4 odsto i isplatio više od 280 miliona dinara. „Dobrovoljni penzijski fondovi kroz krizu prolaze znatno bolje od ostalih učesnika na tržištu. Nažalost, usled psiholoških efekata koje je kriza donela, omasovljenje penzijskih fondova se sporo odvija, ali se nadamo da će se, zahvaljujući oporavku privrednog sektora i poboljšanju životnog standarda građana, taj proces ubrzati. Raduje nas činjenica da je svest o neophodnosti štednje za starost kao i potreba za dopunom državne penzije probuđena i zato očekujemo stabilizaciju i dalji rast tržišta“ – izjavila je Nataša Marjanović, direktor Delta đenerali dobrovoljnog penzijskog fonda. B. D.