Beogradsku berzu juče je „pogodilo“ još jedno veliko blok trgovanje, kao i novi pad svih indeksnih pokazatelja. Sve izvesnije formiranje radikalske vlade moglo bi da bude jedan od glavnih generatora pada cena sve većeg broja akcija. Taj broj je u odnosu na utorak dupliran (37), dok je odnos onih hartija od vrednosti čije cene rastu i padaju na kontinuiranom trgovanju još izraženiji – 14 hartija je završilo u minusu, a samo četiri u plusu.
Beogradsku berzu juče je „pogodilo“ još jedno veliko blok trgovanje, kao i novi pad svih indeksnih pokazatelja. Sve izvesnije formiranje radikalske vlade moglo bi da bude jedan od glavnih generatora pada cena sve većeg broja akcija. Taj broj je u odnosu na utorak dupliran (37), dok je odnos onih hartija od vrednosti čije cene rastu i padaju na kontinuiranom trgovanju još izraženiji – 14 hartija je završilo u minusu, a samo četiri u plusu. Imajući u vidu da kontinuirano trgovanje odražava likvidnost i funkcionisanje srpskog finansijskig tržišta, situacija postaje sve ozbiljnija. Takav trend najbolje se ogleda kroz sve značajniji pad vrednosti barzanskih indeksa, koji su juče izgubili na vrednosti 3,2 odsto (SRX), 1,8 odsto (BELEX15) i 1,2 odsto (BELEXLINE).
Jedna blok transakcija, ponovo je spasila ukupan promet na Beogradskoj berzi. Reč je o akcijama Univerzal banke koje su prodavane po ceni od 24.251 dinar, a promet je dostigao vrednost od 516,4 miliona dinara. To je podiglo ukupan promet na berzi na 842,4 miliona dinara, u kojem učešće stranih investitora čini 20,9 odsto prometa.
Juče su se dobro prodavale i akcije niške AIK banke (168,1 miliona dinara), kojima je ovo četvrti dan u „crvenom“, s obzirom na to da im je cena pala za 1,25 odsto. Znatno manje, odnosno 27,2 miliona dinara, vredelo je trgovanje hartijama od vrednosti poljoprivrednog dobra Zlatica iz Lazareva, dok je intezivnija tražnja, vredna 18,5 miliona dinara, za zemunskim Navipom podigla cenu akcija te firme za maksimalno dozvoljenih 20 odsto. Na začelju liste najtrgovanijih akcija juče našli su se vlasnički papiri Energoprojekt holdinga i Ekonomskog instituta iz Beograda, a njihov promet dostigao je 17,6, odnosno 10,8 miliona dinara. Ekonomski insitut zadržao je postojeću cenu akcija, dok hartije od vrednosti Energoprojekta beleže pad cene od 5,9 odsto.
Za obveznice stare devizne štednje izdvojeno je 389.051 evra, a najviše na seriju koja dospeva 2015. godine (370.116 evra) koja će kupcima doneti godišnji prinos od 6,7 odsto.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
