Akcionari Stelantisa danas glasaju o plati Karlosa Tavaresa od 100.000 evra dnevno

Gazda tog industrijskog giganta mogao bi da dobije 36,5 miliona evra, navodi se u godišnjem finansijskom izveštaju kompanije.

Plata Tavaresa (65) obuhvata i isplatu bonusa od deset miliona evra za „transformaciju“ te poslovne grupe nastale 2021. spajanjem PSA i „Fiat-Chryslera“.

Isplata uključuje i penzije koje će mu se isplaćivati dugoročno, kao i bonuse koji se dodeljuju samo ako ispuni ciljeve postavljene za 2025. godinu, poslednju godinu njegovog sadašnjeg mandata na čelu tog proizvođača.

Za finansijsku 2023. godinu Tavares će u početku dobiti 23,5 miliona evra. Isplaćena uglavnom u akcijama, ova naknada se povećava s rastom vrednosti akcija grupe koja se skoro udvostručila u poslednje tri godine.

Sa svojih 14 brendova, uključujući „Peugeot“, „Citroen“, „Fiat“, „Dodge“ i „Opel“, „Stelantis“ je 15. februara objavio novi rekordni profit od 18,6 milijardi evra za 2023. godinu, što je povećanje od 11 odsto u odnosu na godinu pre. Promet je blizu 190 milijardi evra.

Generalni direktor je 2022. godine navukao gnev francuskog predsednika Emanuela Makrona koji je „astronomski“ iznos njegove plate ocenio kao „šokantan i preteran“.

Stelantis smatra da bi tu platu trebalo porediti sa platama šefova multinacionalnih kompanija poput Boinga u SAD gde je direktor Dejv Kalhun dobio 33 miliona dolara za 2023. Stelantis ostvaruje većinu prodaje u Evropi, ali najveći deo profita crpi sa američkog tržišta.

U ponedeljak tokom posete fabrici Tremeri u Francuskoj Karlos Tavares je ocenio da njegova plata ima „ugovornu dimenziju između kompanije i mene kao što je za fudbalera ili vozača Formule 1“.

Rekao je da 90 odsto njegove plate održavaju rezultati kompanije, „tako da plata dokazuje da rezultati kompanije očigledno nisu loši“. On je za jedan francuski radio rekao da „ako mislite da to nije prihvatljivo, napravite zakon i ja ću ga poštovati“.

Za razliku od onoga što bi se dogodilo da je Stelantisova centrala u Francuskoj, a ne u Holandiji, glasanje akcionara će biti isključivo „konsultativno“ pošto je kompanija regulisana holandskim zakonom.

Akcionari su odbili isplatu plate i dodataka Tavaresu za finansijsku 2021. godinu, a za 2022. su odobrili isplatu 80 odsto iznosa predložene sume.

Nekoliko savetodavnih firmi za investitore preporučilo je glasanje protiv te isplate ove godine, uključujući američku agenciju „Glas Luis“ koja je izrazila „ozbiljne rezerve“.

Među rukovodiocima firmi obuhvaćenih pariskim berzanskim indeksom CAC40 „srednja vrednost isplate je pet miliona“ evra, a u Sjedinjenim Državama 15 miliona – primetio je u ponedeljak generalni agencije „Prokinvest“ Šarl Pinel na portalu „BFM Business“ propitujući Tavaresa.

„Budite oprezni, vi ste odgovorni za koheziju svog privrednog društva“ i još šire – „kapitalističkog sistema“, dodao je on.

Sindikat „CGT Stelantis“ osudio je kao „potpuno šokantnu i skandaloznu“ platu koja iznosi 100.000 evra dnevno, uz „povećanje od skoro 50 odsto, kada je većina nas dobila samo 3,7 odsto i bori se da preživi mesec“.

Automobilski gigant je 15. februara nagovestio da će svojim zaposlenima širom sveta preraspodeliti skoro 1,9 milijardi evra.

Akcionari grupe dobiće oko 7,7 milijardi evra za finansijsku 2023. godinu.

Najveći akcionar Stelantisa je holding kompanija „Ekor“ porodice Anjeli (14,2 odsto), a zatim kompanija Pežo (Peugeot) sa sedam odsto i francuska država preko „Bpifrance“ (šest odsto).

Generalni direktor te francuske javne investicione banke Nikolas Dufur je krajem marta nagovestio da će se „uzdržati od ovih pitanja nadoknade pošto smo dostigli nivoe koji su praktično američki za grupu koja je suštinski američka, ali to možda neće biti u potpunosti shvaćeno u Evropi“.