Akcioni plan za sprečavanje migracija – nestao u akciji

Jedna je o 73 diplomca sa prosekom većim od devet koji čekaju priliku za posao na birou u Loznici, a druga o fizioterapeutu bez iskustva i članskom kartom SNS-a koji je postavljen na funkciju zamenika direktora PIO fonda. Toliko o naporima države da zaista učini Srbiju boljim mestom za život. Ove dve priče daju odgovor i na pitanja zbog čega je i kako Srbiju za 11 godina napustilo pola miliona ljudi, kako to svake godine 50.000 njih ode u potrazi za poslom, najviše za Nemačku. Tu se kriju i odgovori na to gde su otišle medicinske sestre, lekari, vozači i drugi naši najbolji majstori.

Posle ovakvih priča u vodu padaju i sva zalaganja radne grupe zadužene da prati ekonomske migracije i strategija koja se priprema i akcioni plan. Ako do njega uopšte dođe. A ministar rada Zoran Đorđević je na godišnjicu formiranja radne grupe pre nepunih meseca dana najavio za „dve do tri nedelje“ usvajanje na Vladi i akcioni plan posle toga. Kako napreduje taj plan u petak nam, međutim, nije odgovoreno iz Ministarstva rada. Uskraćeni smo i za odgovor na pitanje koliko naših ljudi ode za Nemačku jer je pravi povod za pisanje ovog teksta ustvari bila najava nemačkog ministra rada o otvaranju nove službe koja će koordinirati priznavanje stručnih kvalifikacija stečenih u inostranstvu.

Kada za nekoliko dana, 1. marta, kod njih na snagu stupi Zakon o doseljavanju stručne radne snage svim radnicima iz inostranstva u Nemačkoj biće omogućeno da do posla dođu podjednako lako kao i domaće stanovništvo. Što će biti zeleno svetlo za sve radnike iz Evrope, a naročito za one sa Balkana, tradicionalno unosnog tržišta radne snage za najjaču evropsku ekonomsku silu.

Za razliku od opštih mesta iz domaće strategije nemački vlastodršci imaju konkretne mere.

„Bez stranih stručnjaka nećemo moći da održimo naše blagostanje. Ne možemo jednostavno da čekamo na te ljude, moramo da se potrudimo oko njih“, rekao je savezni ministar rada Hubertus Hajl, a preneo Dojče Vele.

I potrudili su se tako što su od projekta „Make it in Germany“ napravili nacionalni prioritet jer se pribojavaju da bi u narednih 15 godina procenat radno sposobnih u ovoj zemlji mogao da se smanji za čak šest miliona.

NJihovi strahovi u Srbiji su realnost jer smo od 2000. naovamo ostali bez 650.000 stanovnika, uglavnom radno sposobnih. Statistika Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) kaže da je prosečni godišnji broj emigranata iz Srbije samo u države članice ove organizacije od 2007. do 2015. više nego udvostručen, sa 27.000 na 60.000.

Prosečna starost onih koji su otišli iz Srbije, ističe se to i u strategiji, je 30 godina, a iseljeni su u najvećem procentu iz „kontigenta radne snage“. S druge strane, ljudi se u Srbiju vraćaju u mnogo manjem broju, za deset godina vratilo se manje od 70.000 njih, a gledano u procentima više od 62 odsto povratnika je iz kategorije radno neaktivnih.

U nedostatku svežijih podataka o odlasku ljudi iz Srbije, koji se očekuju naredne godine nakon novog popisa stanovništva, prema onima iz 2011. omiljena destinacija za selidbu građanima Srbije bila je Austrija. Među najprivlačnijim destinacijama emigrantima bile su i Nemačka, Švajcarska, Italija i Francuska. Prema nešto novijim podacima Eurostata, od ukupno 16.046 srpskih državljana koji su napustili zemlju tokom 2017. najveći broj se opredelio za Austriju, tačnije 4.740 njih ili 30 odsto od ukupnog broja. Na drugom i trećem mestu bile su Švedska i Slovenija.

Poslednjih nekoliko godina Srbi najčešće odlaze u Nemačku, njih 27 odsto opredeljuje se za tu zemlju. Najčešće su to medicinski radnici, što je verovatno bio dovoljan povod za ministra rada da krajem januara „lupi šakom o sto“ i najavi prekidanje sporazuma o saradnji sa Nemačkom kada se radi o zapošljavanju medicinskog osoblja iz naše zemlje u Nemačkoj. On je tada najavio prekidanje programa Triple Win na osnovu kog u proseku 110 medicinskih radnika iz Srbije godišnje nađe posao u Nemačkoj. Mali procenat u odnosu na desetine hiljada koliko ih godišnje ode u ovu zemlju.

Od nestašica radne snage u Evropi poslednjih godina nema zaraznije bolesti. Epidemija se proširila, a najgore prolaze najsiromašniji, oni koji ne mogu da ponude više. Tako Nemci odlaze u skandinavske zemlje za većim platama, prazna mesta u Nemačkoj popunjavaju oni sa Balkana, a problem, osim Srbije, osećaju i te kako i oni u našem okruženju.

Za samo prve tri godine u EU iz Hrvatske je otišlo 300.000 radnika, samo prošle godine imali su problem sa nedostatkom čak 12.000 medicinskih sestara. Milioni Bugara i Rumuna napustili su zemlju po ulasku u EU, a istraživanje Fondacije Fridirih Ebert pokazalo je da 43 odsto Bugara i 40 odsto Rumuna planira da napusti zemlju. To je i razlog što su u ovim zemljama odlučili da se protiv emigracije bore – povećanjem plata.

Da mnoge zemlje iz okruženja imaju problem sa odlaskom ljudi kaže i Ružica Grabovac iz Sekcije mladih Samostalnog sindikata. “ Iz Ukrajine je od 2001. otišlo 11 miliona ljudi. Ono što bismo mi mogli da uradimo jeste da se ugledamo na neke pozitivne primere, poput Bugarske koja je u nekim oblastima značajno podigla plate. Ne znam da li mi ovde imamo kapaciteta za takve mere“, ističe Grabovac.

Kada su ministra rada Nemačke Hajla pitali da li su razmišljali o tome da bi njihov projekat privlačenja radne snage mogao da utiče pogubno na tržišta sa kojih ti radnici dolaze on je rekao kako su „sklopili nekoliko bilateralnih sporazuma“.

„Na primer da ne povlačimo negovatelje iz medicinske branše iz onih zemalja kojima su ti radnici potrebni. Ipak, mislim da je neophodno da postoji sloboda kretanja, jer ako to dobro organizujemo, onda profitiraju obe strane, i to onda na kraju krajeva učvršćuje i naše odnose“, rekao je Hajl za DW.

Da li je Srbija među zemljama sa kojima Nemačka ima takvu vrstu sporazuma nismo saznali od nadležnog Ministarstva. Činjenica je međutim, da Srbija ima neku vrstu sporazuma o socijalnoj sigurnosti sa 28 zemalja, među kojima je i Nemačka.

Za predsednicu Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranku Savić formiranje radne grupe koja treba da reši ekonomske migracije neće promeniti ništa, što se i do sada pokazalo.

„Naša država nema konkretne mere i od 1. marta kada počne da važi zakon u Nemačkoj odlaziće ih i više od 30.000 iz Srbije, koliko ih sada odlazi, mada ja mislim da je ta cifra mnogo veća“, ističe Savić.

Ukoliko želite da zadržite ljudi u zemlji, kako kaže, nije dovoljno samo pričati već je potrebno da se u to uključe bukvalno svi i da se uradi dobra analiza.

„Opšta klima je takva da ljudi odlaze, beže, i svuda u svetu ljudi odlaze zbog boljeg posla, ali kada imate lekara koji ide i koji vam kaže da ide zato što psihički ne može više da izdrži ovde, a ne zbog plate onda je to strašno. Lekar odlazi u Nemačku za platu od 1.800 evra što nije nešto, ali zna da će za godinu imati 3.000 ili 5.000 evra“, napominje Savić. Za to vreme, kako kaže, ovde se do posla dolazi preko partije, a zdravstvo, sudstvo, školstvo ne funkcionišu kako treba.

Kuda odlaze građani Srbije

Prema podacima OECD najviše iseljenika iz Srbije bilo je u Nemačkoj 27,4 odsto, potom Austriji 16,1 odsto, Švajcarskoj 10,4 odsto i Francuskoj 10 odsto, slede Italija, Kanada, Australija. Udeo visokoobrazovanih u ukupnom broju iseljenika u Nemačkoj bio je 9,3 odsto, Austriji 5,5 odsto, Švajcarskoj 12,9 odsto, a Francuskoj 13,5 odsto. Više od polovine iseljenika u Kanadu ima visoko obrazovanje.