Ako bude mogućnosti, stanove ćemo možda graditi i za lekare i profesore

U planu su i izgradnja prve deonice auto-puta Niš-Merdare, od Niša do Pločnika, kao i Fruškogorskog koridora. Ove godine počeće da se radi dokumentacija i za šumadijski koridor „Vožd Karađorđe“, a u planu je i izgradnja više brzih saobraćajnica, uključujući deonice Iverak-Lajkovac i Sombor-Kikinda.

Počinje da se radi i projektna dokumentacija za dva nova auto-puta u Vojvodini – Beograd-Zrenjanin i Zrenjanin-Novi Sad. Takođe, u planu je ulaganje u obnovu regionalnih, magistralnih i lokalnih puteva koje će obuhvatiti deonice ukupne dužine oko 5.000 kilometara, nabraja sve glavne projekte svog ministarstva Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade i ministarka GSI, u intervjuu za Danas pred početak ovogodišnjeg KBF-a.

Koji su najvažniji rezultati MGSI u 2019. godini? Koji su planovi Ministarstva u ovoj godini?

Najvažniji rezultat u 2019. sigurno je završetak kompletnog Koridora 10 do granice sa Bugarskom i Severnom Makedonijom, kao i puštanje u saobraćaj auto-puta „Miloš Veliki“ od Surčina do Preljine. Samo u 2019. godini pušteno je u saobraćaj 130 kilometara auto-puteva, od ukupno 350 kilometara auto-puteva koliko je izgrađeno od 2012. godine. Zahvaljujući tome, Srbija je od prošle godine prvi put povezana od severa do juga auto-putem, a od Beograda do Čačka stiže se za oko sat vremena.

Završetkom Koridora 10 u 2019. stavljena je tačka na nasleđene velike projekte, koji je trebalo da budu završeni decenijama ranije, i u 2020. ulazimo sa novim projektima koji su započeti ili čije otpočinjanje planiramo u okviru investicionog plana „Srbija 2025“, u kojem je od oko 14 milijardi evra ukupne vrednosti projekata u svim oblastima, čak devet milijardi vrednost projekata u transportnoj infrastrukturi.

Na železnici je u prethodne četiri godine rekonstruisano ukupno više od 560 kilometara pruga, a u toku su radovi na obnovi još više od 370 kilometara. U narednom periodu, prioritet u modernizaciji železnice biće kompletna modernizacija i rekonstrukcija glavnih tranzitnih železničkih koridora – Koridora 10 i barske pruge do granice sa Crnom Gorom. Do kraja 2021. imaćemo ponovo železničku vezu između Beograda i Novog Sada i to brzom prugom. Pored modernizacije pruge Beograd-Budimpešta, radiće se i modernizacija i elektrifikacija pruge Niš-Dimitrovgrad, sa izgradnjom obilazne pruge oko Niša. Pripremamo se takođe i za nastavak rekonstrukcije barske pruge, od Valjeva do granice sa Crnom Gorom, koja bi mogla da počne iduće godine.

U vodnom saobraćaju, ukupna vrednost tekućih i planiranih projekata je oko 340 miliona evra, uključujući, između ostalog, rekonstrukciju brodskih prevodnica HE „Đerdap 1“ i HE „Đerdap 2“, izgradnju nove brodske prevodnice na Tisi, uređenje plovnog toka Save i Dunava, izgradnju novih i proširenje postojećih luka u Novom Sadu, Smederevu, Beogradu, Sremskoj Mitrovici, Prahovu i Bogojevu.

U vazdušnom saobraćaju, u 2019. Srbija je, posle beogradskog i niškog, koji beleže rast broja putnika, dobila i treći međunarodni aerodrom – „Morava“ kod Kraljeva. Na Aerodromu „Nikola Tesla“ u 2019. broj putnika iznosi više od 6,1 milion i od 2013. povećan je skoro dva puta, sa 3,5 miliona putnika. Na niškom aerodromu broj putnika povećan je sa 1.335 u 2014. na 422.255 putnika u 2019. godini, u oba slučaja sa projekcijama daljeg rasta.

U kojoj meri radove na velikim infrastrukturnim projektima izvode domaće građevinske kompanije?

Država je stvorila uslove da se u Srbiji gradi, što između pokazuju i deveto mesto na svetu na Duing biznis listi Svetske banke u oblasti izdavanja građevinskih dozvola, stalni rast broja izdatih građevinskih dozvola raste, kao i broj aktivnih gradilišta kojih ima oko 55.000 na početku 2020, a bilo ih je svega oko 1.500 gradilišta u 2014. godini. U Srbiji danas rade najveće kineske, ruske, američke, evropske kompanije koje u Srbiju donose novo znanje i moderne tehnologije i na svim tim projektima učestvuju i domaće kompanije. Međutim, ovo nije samo pitanje države, koja je tu da stvori uslove i obezbedi i finansije, već i samih kompanija i njihovih kapaciteta da odgovore zahtevima projekata koji se realizuju. Mi želimo da pomognemo domaćim kompanijama da uzmu još veće učešće u infrastrukturnim projektima, odnosno da kroz udruživanje mogu da konkurišu da budu i glavni izvođači. Na tome ćemo raditi zajedno sa Privrednom komorom Srbije i nekoliko drugih institucija kroz novoformiranu Radnu grupu za koordinaciju i utvrđivanje mera za podsticaj domaće građevinske industrije, koja će pripremiti akcioni plan za povećanje konkurentnosti srpskih građevinskih kompanija na domaćem i stranom tržištu i raditi na utvrđivanju strateških ciljeva za budući razvoj građevinarstva.

Da li građevinska industrija u Srbiji ima kapacitete da izvede sve radove planirane programom „Srbija 2025“?

Naš cilj je da domaće kompanije imaju što veće učešće u projektima koji će se realizovati u okviru investicionog plana „Srbija 2025“. S jedne strane, radimo na tome da pomognemo domaćim kompanijama da prevaziđu probleme nasleđene iz prošlosti, na primer, da lakše dobijaju bankarske garancije. Ali, isto tako, i one same moraju da rade na tome da podižu svoje kapacitete pre svega, udruživanjem u konzorcijume, kako bi s jedne strane, lakše dolazile do poslova, a s druge, kako bi bile sposobne da efikasno realizuju poslove koje dobiju.

S druge strane, sigurno je da će posla za građevinsku struku i inženjere u Srbiji biti u narednom periodu i da će u Srbiji biti prilike za sve da pokažu svoje znanje, stručnost i iskustvo, što je dobro jer će naši mladi inženjeri imati priliku da rade na prestižnim i zahtevnim projektima u svojoj zemlji. Pitanje radne snage će biti jedno od najvećih izazova i za kompanije i za državu u celini, i to je nešto na šta zajedno moramo da tražimo odgovor, država, poslodavci, Univerzitet…

Koliko će ove godine biti završeno stanova u okviru programa stanogradnje za službe bezbednosti? Da li se planira da se ovaj program proširi i na druga zanimanja?

Tokom 2020. očekujemo da bude završena izgradnja stanova u Vranju, Kraljevu, Kragujevcu i Novom Sadu, ukupno 1.150 stanova. Prvi ključevi stanova za pripadnike snaga bezbednosti biće uručeni u Vranju, gde je izgrađeno 186 stanova. Početkom sledeće godine očekujemo da bude završena izgradnja i stanova koji se rade u Nišu i Sremskoj Mitrovici. Takođe će se razgovarati i o tome da se, u skladu s mogućnostima, program stanogradnje prema ovom modelu možda proširi i na druge grupe, kao što su profesori ili lekari.

Šta će radna grupa za napredak na Duing biznis listi imati kao prioritet u ovoj godini?

Pre svega, treba da imamo u vidu da se Srbija na Duing biznis listi takmiči sa najboljim zemljama na svetu, posebno kad je reč o građevinskim dozvolama, gde smo deveti na svetu. Zbog toga je cilj da brže napredujemo pre svega u drugim oblastima gde imamo prostor za to, kao što su, između ostalog, upis prava svojine, otpočinjanje posla, rešavanje stečaja, dobijanje priključka za struju. Ako smo mogli da uspešno sprovedemo reformu građevinskih dozvola, gde smo 2014. bili 186, odnosno među poslednjima na svetu, nema razloga da ne postavljamo visoke ciljeve i u drugim oblastima koje meri ova lista. Kako bismo doprineli još boljoj poziciji Srbije na sledećoj rang listi Svetske banke, u pripremi je, i to u završnoj fazi, novi Akcioni plan koji sadrži jasno definisane obaveze i zadatke institucija nadležnih za sprovođenje određenih mera i aktivnosti utvrđenih Programom za unapređenje položaja Srbije na listi Svetske banke.