„Ako je Nemačkoj loše, ni nama ne može biti dobro“: Kako će recesija u najvećoj evropskoj privredi uticati na Srbiju

Nemačka privreda se tako vratila na predpandemijski nivo, odnosno na nivo ekonomske aktivnosti iz 2019. godine.

Ovo ne samo da nije dobra vest za Nemačku, već ni za druge manje ekonomije koje se oslanjaju na ovu veliku privredu, pa i za Srbiju.

Najvažnija veza naše i nemačke ekonomije je to što je ova zemlja ubedljivo najveći trgovinski partner naših kompanija. U ukupnom izvozu učestvuje sa 14,5 odsto u prva tri meseca ove godine, a u uvozu sa 12,5 odsto.

istina podaci za prva tri meseca pokazuju da izvoz u Nemačku raste i to po stopi od 26,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine, a izvoz je prešao milijardu evra za tri meseca. I uvoz raste, ali nešto sporije, 17,4 odsto za tri meseca i iznosio je 1,2 milijarde evra.

Drugi važan kanal uticaja nemačke na našu ekonomiju su investicije. Nemačke kompanije u Srbiji zapošljavaju skoro 80.000 ljudi i čine važan deo naše prerađivačke industrije, posebno u automobilskom sektoru gde desetine nemačkih fabrika prave komponente za automobile.

Opet, u prva tri meseca ove godine priliv stranih direktnih inveticija je, prema podacima NBS, bio veći za čak 42 odsto nego u istom periodu prošle godine, mada treba podsetiti da su SDI u martu prošle godine praktično stale zbog početka rata u Ukrajini.
Neto priliv SDI od januara do kraja marta ove godine iznosio je 784 miliona evra.

Svetozar Tanasković, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu ističe da pad proizvodnje drugi kvartal za redom u Nemačkoj, može imati negative efekte po privredu Srbije imajući u vidu da je Nemačka najveći spoljnotrgovinski partner Srbije.

„Inflacija u Nemačkoj je u prava tri meseca 2023. godine u proseku iznosila 8,27 odsto i najviše je uticala preko pada potrošnje domaćinstava na pad ukupne aktivnosti u ovom kvartalu.

Iako ostali ekonomski pokazatelji u Nemačkoj poput indikatora tržišta rada i investicija i dalje beleže pozitivne trendove, izvoz u martu i proizvodnja u automobilskoj industriji su zabeležili značajan pad.

Usled toga su i najave da bi Nemačka mogla da zabeleži blagi rast u drugom kvartalu sada pod znakom pitanja. Kako je Nemačka najveća ekonomija u EU i treća u svetu, nastavak negativnih trednova bi se prelio i na ostale privrede, a time i na Srbiju. Najveća pretnja po očekivani rast privrede Srbije u 2023. godini je usporavanje izvoza i odlaganje investicija usled bojazni stranih investitora od širenja recesije u Nemačkoj.

Za sada nemamo podataka koji sugerišu da se nešto slično dešava u Srbiji i tek u trećem kvartalu će biti izvesno da li se nešto tako može i desiti do kraja godine“, objašnjava Tanasković.

Prema rečima Ivana Nikolića, člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije i urednika Makroekonomskih analiza i trendova (MAT) najjači uticaj krize u Nemačkoj na nas je preko prerađivačke industrije koji je vođen izvozom.

„Nemačka je naš najvažniji izvozni partner i njihovo usporavanje mora imati loše posledice i na nas. Najveći problem, po mom mišljenju, je što se ni na srednji rok ne vidi prostor za preokret trendova za nemačku ekonomiju“, pesimističan je Nikolić ističući da se ne radi samo o stagnaciji već padu ekonomije na nivo iz druge polovine 2019. godine.

On potseća i da je tada već nemačka privreda, a pre svega industrija, bila na granici recesije, ali je onda naišla kovid pandemija i to je došlo kao izgovor za lošije rezultate.

„Vratili su se 3,5 godine unazad i sada imaju još nepovoljnije izglede. U međuvremenu su izgubili tržište Ruske federacije, turska ekonomija koja je veoma važno tržište za Nemačku je oslabila i na kraju tu je i visoka inflacija u samoj evrozoni koja je dovela do realnog pada potrošnje“, objašnjava Nikolić.

Dugoročno, ograničenja koja su stajala pred njima nisu otklonjena, a pre svega nedostatak radne snage i gubitak tehnološke prednosti u odnosu na SAD i Kinu.

„EU nije uspela da održi korak sa SAD i Kinom u toj zelenoj tranziciji i ekonomiji. Čini se da EU sada nema dovoljno komparativnih prednosti i resursa da to obezbedi. Deluje da će ova stagnacija trajati, bar dok se ne završi rat u Ukrajini“, ocenjuje Nikolić.

„A ako je Nemačkoj loše, ni nama ne može biti dobro“, zaključuje on.

Nikolić ističe da je za nas posebno važno kako stoji nemačka industrija, a ona je prema njegovim rečima, ako se 2015. godina postavi kao reper, imala najsporiji rast u Evropi izuzev BiH.

„To je skoro decenija stagnacije. Njihov sektor usluga donekle nadoknađuje loše rezultate industrije, ali za nas je bitna industrija, pošto su naše fabrike deo lanaca snabdevanja njihovih industrijskih kapaciteta“, napominje on.

Nikolić ističe da izvoz u Nemačku i dalje ide, ali bio bi mnogo veći da je njihova konjuktura bolja.

„To je rizik za našu ekonomiju u perspektivi. Kako mi da računamo na ubrzanje privrednog rasta kada nam je glavni kanal ograničen. Oni su lokootiva industrijskog razvoja Evrope, ali nažalost tamo za sada ne izgleda dobro. Čak se očekuje i ozbiljna deindustrijalizacija Evrope“, upozorava Nikolić.

Ipak, za nas pozitivna okolnost od uzburkanih geopolitičkih dešavanja je priliv investicija od tzv. procesa „nearshoring“.

„To je izvlačenje proizvodnih kapaciteta iz Azije bliže evrozoni, a deo tih investicija završava i kod nas i to je izvor novog izvoza“, napominje Nikolić.

On dodaje i da je do 2017. godine naša industrija bila u direktnoj zavisnosti od Nemačke, ali da je od tada došlo do određenog razdvajanja, i da korelacija kretanja industrija nije tako direktna.

„To je delom zbog dolaska kineskih kompanija, delom i zbog bolje strukture proizvodnje proizvoda više faze obrade. Ipak oni su i dalje bez dileme naš najvažniji ekonomski partner. Ako je njima loše nama nemože biti dobro, ali bar neće biti toliko loše“, napominje on.

On ne očekuje značajniji pad doznaka iz Nemačke, jer prema njegovim rečima, problem tamo nije nedostatak novca, već to što izvoz ne napreduje dovoljno.