Ako je po Kušneru, nije naša

Od ski-centra je u opštini Štrpce direktno živelo oko 300, a indirektno još oko 1.000 ljudi, dodaje Mihajlović. U Brezovicu se proteklih godina pomalo ulagalo, ali kaže Mihajlović, nedovoljno jer samo za pripremu svake sezone treba oko 500.000 evra. Javnost u Srbiji pamti kako su tokom predizborne kampanje 2007 – 2008. godine Brezovici iz Beograda obećavani milioni evra.

Reči Mihajlovića ovih dana potvrđuju pasionirani skijaši po raznim forumima tvrdnjama koje se sabiraju u rečenici: Brezovica je skijalište, sve posle nje je livada.

– Prvi put od vas čujem da se na tender Kosovske agencije za privatizaciju prijavio i Miodrag Kostić. Ako jeste, da li je to učinio u dogovoru s Vladom u Beogradu, ne bih znao da vam kažem – kaže Mihajlović i dodaje da Brezovici treba privatizacija, ali po zakonima Republike Srbije, koja je po njemu stopostotni vlasnik skijališta, pa prema tome, misli Mihajlović, Priština na ta skijališta nema apsolutno nikakvo pravo. Danas je već pisao o vlasničkoj strukturi doo Ski centar Brezovica, sa sedištem u Beogradu.

Mihajlovi? potvrđuje da Priština pokušava da napravi alternativni ski- centar u mestu Prevalac nekoliko kilometara od opštine Štrpci, ali na teritoriji koja pripada opštini Prizren.“Ali to je bleda senka Brezovice. Nema tu ni infrastrukture, a i kvalitet staza se ne može porediti, ove ovde su božiji dar. Pokušavaju oni, ali ne mogu“, kaže Mihajlović.

Rada Trajković, političar sa Kosova i Metohije, za Danas je rekla da je negde pročitala kako je predsednik Srbije Tomislav Nikolić obećao da će Srbija svoju imovinu na KiM preneti na Zajednicu srpskih opština na KiM, ali ni njoj nije bilo jasno na šta je predsednik Srbije tačno mislio: na domove zdravlja čiju je izgradnju finansirala Srbija, ili na slučajeve kao što je Brezovica. To je veoma zanimljivo pitanje i ne samo što će Srbija morati da se za svoje vlasništvo prvo izbori, nego će i od statusa zajednice srpskih opština zavisiti da li će imovinu moći da poseduju.

Ako pokušate da čvor oko Brezovice sami razmrsite uvidom u podatke koje nudi Agencija za privredne registre, malo ćete se pomučiti, pa se Danas obratio nekim verziranim sagovornicima u čiji nepristrasan sud bi se moglo verovati. Taj izvor podseća, kao prvo, da je Bernar Kušner Srbiji osporavao vlasništvo nad Brezovicom. Dilema je poznata. Osamdesetih i devedesetih godina u bivšoj Jugoslaviji, a onda i u Srbiji više puta su vršene promene organizacione strukture preduzeća, pa su se njihovi delovi osamostaljivali, a onda ponovo spajali, već kakva je bila direktiva s vrha. Ne treba negirati da je 90-ih godina bivalo i da upravni odbori preduzeća na Kosovu, u kojim više nije bilo predstavnika Albanaca, donesu odluku o pripajanju preduzeća nekoj firmi u centralnoj Srbiji sa kojom do tad nisu imali vlasničke veze. Danasov sagovornik tvrdi da sa Ski centrom Brezovica to nije slučaj i da je ta firma sve do 2008. godine, kad je formirano doo Ski centar Brezovica, zvala Ineks hoteli, čak i kratko vreme pre 1990. godine, kad se organizaciono odvojila u samostalnu radnu organizaciju. Na taj period se pozvao Bernar Kušner kad je posle 1999. godine doneo uredbu kojom je sve statusne promene izvršene do 1989. godine priznao kao legalne, a one nastale posle 1990. pripisao Slobodanu Miloševiću i doveo u pitanje. Brezovica se u matični sistem Ineks hotela kao poslovna jedinica vratila 1990. godine.

Danasov sagovornik ističe da su vlasništvo nad zemljištem i zaposleni u ski- centru Brezovica ključni za opstanak te firme u vlasništvu države Srbije i veruje da je društvo sa ograničenom odgovornošću Ski- centar Brezovica 2008. godine stvoreno na ruševinama Ineksa, a preuzimanjem nepokretne imovine te firme, pokretne imovine i zaposlenih Ineks hotela na Brezovici i s namerom da se taj osnov za vlasništvo obezbedi. Ski centar na Brezovici, kaže Danasov sagovornik, svojevremeno je građen kreditima Jugoslovenskog fonda za razvoj nerazvijenih područja i to je verovatno takođe značajan momenat.

U Beogradu možda postoji neko ko je plaćen da o svim ovim stvarima dugoročno razmišlja i možda to i čini. Danas ga još nije pronašao, ali neće odustati. „Bilo je nekih govorancija u Kancelariji za Kosovo i Metohiju“, kaže Zvonko Mihajlović.