Ako ne postane dinamična ekonomija, Srbija će ponovo zavisiti od doznaka

Ukupno posmatrano, program je bio uspešan, zahvaljujući odlučnosti i marljivom radu. Tokom 2014. godine, Srbija je bila u veoma lošoj ekonomskoj situaciji, privreda je stagnirala, budžetski deficit je bio veoma visok, a dug je brzo rastao. Problematični krediti u bankama su takođe brzo rasli, dok su u realnom sektoru stope investicija bile niske, a nezaposlenost iznosila više od 20 odsto. Zbog svega ovoga, program koji je dogovoren sa MMF-om je morao da obuhvati i teške mere, poput smanjenja plata u javnom sektoru i većih penzija, zatim izmena Zakona o radu, kao i drugih reformi penzijskog sistema u cilju ispravljanja nepravednih razlika u sistemu.

To su bili samo neki od mnogih važnih koraka koji su preduzeti tokom protekle tri godine. Od početka do kraja programa je očuvana stroga fiskalna disciplina. Budžetski deficit od skoro sedam odsto BDP-a u 2014. je pretvoren u suficit od preko jedan odsto BDP-a u 2017. godini, uz smanjenje duga znatno ranije i brže nego što je to inicijalno predviđeno. Kako su se poverenje i investicije vratili, snižavanje kamatnih stopa je pomoglo da ekonomija raste uprkos smanjenju državnih rashoda. Problematični krediti su rešavani kroz sveobuhvatnu strategiju i sada su na najnižem nivou od početka krize.

Rezultati su doduše šaroliki u oblasti strukturnih reformi. Program je morao da obuhvati i fundamentalne probleme, uključujući prekomerno oslanjanje na neefikasni javni sektor, loše poslovno okruženje, i neproduktivni sektor državnih preduzeća koja izvlače resurse iz ostatka ekonomije. I tu su ostvareni značajni pomaci. Izvršena je racionalizacija državne uprave, iako smo i dalje daleko od toga da imamo delotvoran javni sektor u kojem su broj zaposlenih i plate opredeljeni prema potrebama i sposobnostima. Fiskalni trošak državnih preduzeća je znatno smanjen, uz nekoliko uspeha, kao što su restrukturiranje železnice i privatizacije Železare Smederevo i Galenike – ali još uvek, nažalost, ne i Telekoma ili pak Komercijalne banke. Niz istraživanja pokazuju značajna poboljšanja u lakoći poslovanja, iako i dalje postoje prepreke, poput pravosudnog sistema i slabe poreske administracije.

Mada treba proslaviti uspešan kraj programa, ovo svakako nije vreme za počivanje na lovorikama. Srbija beleži ekonomski rast, ali još uvek ne brzinom koja bi joj omogućila da uspešno pristigne razvijenije zemlje EU. I, mada dohodak i zaposlenost rastu, mnogi ljudi i dalje ne veruju da se njihov sopstveni položaj znatnije poboljšao. To je delom posledica toga da postoji vremenska zadrška između poboljšanih ekonomskih politika i njihovih efekata u smislu povećanja dohotka i životnog standarda. Verovatno je takođe posledica i sporog napretka u oblastima koje su od ključne važnosti za svakodnevni život, poput poboljšanja zdravstva i obrazovanja. I, na kraju, mnogi se u Srbiji još uvek dobro sećaju “boljih vremena” iz prošlosti, koja Srbija prema njihovom mišljenju tek treba da dostigne.

U cilju ispunjenja očekivanja ljudi i ostvarenja svog punog potencijala, Srbija mora da izvrši znatno dublju transformaciju svoje ekonomije kako bi bila spremna da se nadmeće na jedinstvenom tržištu kada pristupi EU – uključujući i jedinstveno tržište rada. Ukoliko Srbija ne nastavi da radi na tome da postane dinamična ekonomija u kojoj glavnu ulogu igra privatni sektor i koja se bazira na veštinama, rizikovaće da ponovo postane pasivan region koji zavisi od doznaka dok dinamična radna snaga sa sposobnostima koje imaju dobru prođu na tržištu bude odlazila u potrazi za boljim prilikama negde drugde u EU.

Iz tog razloga srpske vlasti sada započinju nove razgovore o politikama za predstojeći period. Pored održavanja fiskalne i makroekonomske discipline, potencijalne oblasti uključuju različite institucionalne i strukturne reforme preporučene u našim izveštajima:

Fiskalne reforme poput pojednostavljivanja poreske administracije, naknada i taksi i poboljšanja podsticaja u poreskom sistemu; izmena okvira fiskalnih pravila, reformisanje finansijskih odnosa između centralnih i lokalnih vlasti i poboljšana socijalna zaštita.

Reforme monetarnog i finansijskog sektora kako bi se postiglo veće korišćenje dinara, reformisanje državnih finansijskih institucija i suzbijanje rizika pranja novca.

Poboljšanja u poslovnom sektoru poput rešavanja problema sive ekonomije, poboljšanje javne infrastrukture, kao i restrukturiranje i privatizacija državnih preduzeća.

Sve su to važne oblasti kojima će Srbija vremenom morati da se pozabavi, a koja će takođe biti neophodna za uspešno članstvo u EU. Međutim, s obzirom na ograničene kapacitete za implementaciju, biće važno da se definišu prioriteti i redosled u sprovođenju reformi.

Šta god da budućnost donese, 22. februar predstavlja važnu prekretnicu. Za tim MMF-a je predstavljalo čast da učestvujemo u naporima koje je Srbija uložila u cilju postizanja uspešnih rezultata u protekle tri godine.

Autor je šef misije MMF-a za Srbiju