Ako nema nižih kamata, ne trebaju nam ni krediti

Šta konkretno sadrži predlog DS-a?

– To je predlog mera za zaštitu bankarskih klijenata, koji obuhvata tri dela. Jedan je uspostavljanje održivih kamata, koje su sredstvo za uravnoteženje interesa između građana, privrede i banaka. Mi smo jedina zemlja u regionu koja tako nešto nije uradila. Ne može se govoriti ni o kakvom populizmu niti o nekakvoj deplasiranoj meri, već je pitanje za NBS i za one koji sada mogu da uspostave regulatorni okvir za banke, zašto je Srbija i dalje jedina crna rupa, odnosno zašto su građani Srbije i dalje najnezaštićeniji kada su u pitanju banke.

Drugo pitanje je ograničenje provizija. Vidimo da se i u Evropskoj uniji sada uvode ograničenja za provizije banaka na kartice, koje će odsad biti do 0,3 odsto, a u Srbiji su tri procenta. To je praktično 10 puta više. Kada se pažljivo izračuna, jedno domaćinstvo mesečno na provizije potroši 1.000 dinara, što je godišnje na nivou Srbije 350 miliona evra. Od 2006. do 2012. na ime kamata i kursnih razlika banke su u ovoj zemlji izvukle 26 milijardi evra. Mi predlažemo da se tržište platnih usluga liberalizuje, da se demonopolizuje tako da ne pripada samo bankama i eventualno Poštanskoj štedionici, već da se uspostave i agencije preko kojih će moći da se vrše uplate kao što je to moguće svugde u Evropi.

DS bi definitivno ograničila visinu kamate koje banke mogu da naplaćuju klijentima?

– Definitivno.

Na koliko biste ih ograničili?

– Još nismo izašli sa tačnim iznosom, iako mi imamo ideju da bi za dinarske kredite kamata trebalo da bude najviše u visini godišnje inflacije uvećane za sedam odsto, kolika je trenutna stopa rizika za Srbiju, što znači da bi kamate bile između 17 i 19 odsto godišnje. Ali to nije stvar o kojoj samo Demokratska stranka treba da odluči. Mi želimo da budemo odgovorni sa ovom idejom i da ona ne bude predmet političkog prepucavanja pa da se kaže da je DS namerno nešto predložila da bi bilo odbijeno.

Demokratska stranka je vladala sve ovo vreme. I od 2008. do 2012. nijednom nije o tome govorila?

– Skupština je ta koja postavlja guvernera i mi nismo kao sadašnja vlada odmah posegnuli za smenjivanjem guvernera, već smo NBS tretirali kao nezavisnu instituciju. Za vreme poslednjeg guvernera, Dejana Šoškića, donet je Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga.

Kada nije uvedena ova mera, iako ste to mogli da uradite.

– Kada nije uvedena, slažem se. Ali, zašto mislite da je sve moglo da se uradi iz jednog puta? Ako je Hrvatska pre dva meseca donela zakon kojim dodatno snižava ograničenja na kamate za banke, to je pokazatelj da se te stvari nisu mogle rešiti ni tamo pre četiri godine, nego da se rešavaju sada. Kada postavite pitanje sadašnjoj vlasti zašto ne urade nešto – bilo šta, oni kažu ne može sve da stigne na red. Zar je moglo sve da stigne na red od 2009. do 2012? Prva stvar je urađena sa Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Ovo je sledeći korak.

I da nije bilo urađeno ništa, ne vidim nijedan argument protiv ideje koju sad iznosimo. Nikada stav Demokratske stranke nije bio da se kamate neće ograničavati. Ali, tačno je da je DS trebalo da u većoj meri vodi socijaldemokratsku politiku.

Kako komentarišete izjave banaka da bi administrativno ograničavanje kamata dovelo do manjka kredita u Srbiji i da bi oni krediti kojih bi i bilo, bili ponuđeni isključivo uz najvišu kamatu?

– Ukoliko banke izlaze sa takvim stavom da im je jedino dovoljna kamata od 30 odsto i da ništa drugo ne prihvataju, onda je bolje da nikakvih kredita nikada ni nema.

Ako ne mogu da prihvate istu meru profita koju imaju u okolnim zemljama, onda se bojim da ne znam o čemu razgovaramo.

Pomenuli ste da biste dozvolili obavljanje platnih usluga agencijama, a ne samo bankama. Argument NBS ranije je bio da samo banke mogu da vrše ovakve transakcije i da odobravaju kredite jer bi u suprotnom bio ugrožen finansijski sistem i sami građani, pošto su banke pod strogim nadzorom NBS i moraju da ispune oštre bonitetne uslove da bi poslovale, dok agencije to ne bi morale.

– Pre svega, govorili smo samo o platnim uslugama, ali vam mogu reći i za kredite. Svuda u Evropi postoje štedno-kreditne ustanove ili samo štedionice. Te primedbe koje su tada isticane, pokazuju preveliki stepen razumevanja za interese banaka i manjak razumevanja za interese građana i privrede. Kada bi se platne usluge dale i agencijama, dobili bismo konkurenciju i niže cene platnih usluga.

Mi imamo 31 banku u Srbiji. Zar ne postoji konkurencija?

– To što imamo broj ne mora da znači da među njima ne postoji dogovor da drže cene usluga na određenom nivou, jer znaju da je to zatvoren krug. To što postoji određeni broj učesnika na tržištu ne znači da ne postoji dogovor između njih, a naročito kada imate i njihovo udruženje u okviru kojeg one definišu zajedničku politiku.

Da li to znači da po mišljenju Demokratske stranke među bankama u Srbiji postoji kartel?

– Činjenica je da su banke izuzete od Zakona o zaštiti konkurencije i da Agencija za zaštitu konkurencije ne može da ih kontroliše. Samo Narodna banka Srbije može ocenjivati da li postoji takav oblik kartela među bankama, što do sada nikada nije bio slučaj. A kada pogledate ovonedeljnu konferenciju nezavisne guvernerke Jorgovanke Tabaković sa predsednikom Udruženja banaka Srbije Veroljubom Dugalićem, pitate se ipak ko tu koga kontroliše.