Ako RZS ne zna da rastumači svoje podatke, stručnjaci znaju

Samo u prvom tromesečju ove godine broj koji je objavio RZS za više od 200.000 ili 12 odsto veći je od broja koji je evidentiran u CROSO.

“RZS nije u obavezi da daje objašnjenje koje ste tražili iz razloga što ni metodologija ni podaci o zaposlenosti, za koje tvrdite da su dobijeni iz CROSO, nisu ni zvanični ni javno dostupni, tako da ne znamo sa čime i na osnovu čega bi trebalo da vršimo poređenje navedenih brojki”, poručili su našem listu u RZS-u.

Međutim, CROSO je državna institucija i po Zakonu o dostupnosti informacija dužna je da dostavi tražene podatke. Tako smo ih i mi dobili. Takođe, ako već državna statistika nije znala sa čime bi mogla da uporedi podatke, stručnjaci su to znali.

– Podaci koje vodi CROSO samo su podskup ukupne populacije zaposlenih i ta institucija evidentira samo one koji imaju ugovor sa poslodavcem na neodređeno ili na određeno vreme. RZS pak obuhvata i one koji nisu osigurani po tom osnovu, a rade povremene i privremene poslove, ili su angažovani po ugovoru o delu, autorskom ugovoru, preko omladinskih i studentskih zadruga, zaposleni kao sveštenici, verski službenici, samostalne delatnosti, poljoprivrednici… NJih ima više od 200.000 mada u nekim od tih oblasti statističari rade i procenu jer ne mogu da raspolažu informacijama o svim tim kategorijama – kaže za Danas Mihail Arandarenko, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, i dodaje da su obe cifre, i RZS i CROSO o zaposlenosti relevantne.

Ostalo je nejasno zbog čega RZS to nije želeo da objasni nego se u “odgovoru” na konkretna pitanja sakrio iza tvrdnje da je on “jedina institucija nadležna za statistiku zaposlenosti i taj posao obavlja na kompetentan i transparentan način”.

Ovo nije bila jedina tačka nerazumevanja sa državnom statistikom. Prošle nedelje u našem listu izašao je tekst rađen prema zvaničnim, tek objavljenim podacima RZS o broju zaposlenih u prvom kvartalu, iz koga je bilo očigledno da je tokom marta, kada je proglašeno vanredno stanje, bez posla ostalo više od 11.000 ljudi, a da je u odnosu na decembar prošle godine, smanjen broj radnih mesta za više od 32.000.

Taj pad je započeo u januaru i uglavnom je sezonskog karaktera, ali se nije oporavio do kraja marta, kako je to bilo uobičajeno ranijih godina. Naravno, razlog je bilo vanredno stanje. Međutim, dan kasnije, direktor RZS Miladin Kovačević poslao je „reagovanje“ na sopstvene podatke.

Pozivajući se na Zakon o javnom informisanju, dostavio nam je ekskluzivu – još neobjavljene podatke o kretanju radne snage u prve tri nedelje aprila, pripremljene upravo zbog vanrednog stanja, prema kojima je, po evidenciji CROSO, broj radnih mesta porastao za čak 4.582 – ali u odnosu na stanje krajem februara. Šta se zbivalo u martu, nije pominjao.