foto (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ/DS)Poljoprivreda u Srbiji već dugi niz godina je na „staklenim nogama“, a nezadovoljstvo malih proizvođača raste u većini oblasti. Do profita je moguće doći, ali je put do njega često pun vremenskih i društvenih prepreka.
Poljoprivrednici u Srbiji često su u nezavidnom položaju, pa tako svako-malo imamo pregovore sa Ministarstvom, proteste i različite druge trzavice.
U ovom trenutku imamo deo nezadovoljnih poljoprivrednika zbog neisplaćenih subvencija i uvoza mleka. Pored toga, malinari prete gašenjem proizvodnje nezadovoljni otkupnom cenom.
Stočni fond u Srbiji u opadanju je već deceniju.
Ipak, pored svih nedaća, postoje povoljni uslovi da se u pojedinim granam poljoprivrede radi i zarađuje.
To, pre svega, zavisi od toga da li nastupate kao firma ili mali proizvođač.
Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije (PKS) za Danas kaže da je u ratarstvu mnogo efikasniji sistem proizvodnje nego u stočarstvu i da je zato to isplativije.
Ratarstvo je, prema njegovim rečima, isplativije kada govorimo o velikim firmama, od stočarstva.
„Sa druge strane u malim biznisima je lakše u stočarstvu i proizvodnji mesa da se pozicionirate na tržištu i da nađete svoje mesto, jer ratarstvo zahteva veću ekonomiju obima“, objašnjava on.
Stanić objašnjava da se situacija često menja.
„Najznačajniji naši proizvodi koje izvozimo u oblasti poljoprivrede su žitarice kao što su pšenica, kukuruz… ali sa druge strane postoji problem sa šećernom repom. Ona gubi efikasnost i sve šećerane u regionu i većini Evrope su u problemu, svuda se smanjuju zasadi šećerne repe“, kaže on.
Pored žitarica, kako dodaje, mi smo poznati kao izvoznici voća, ali i to je sve teže.
„Imamo probleme i u samoj proizvodnji voća, a sve je teže izvoziti jabuke na tržište Rusije, kao i izvoziti maline na tržišta Francuske i Nemačke“, navodi naš sagovornik.
Kao još jedan problem on naglašava što se nove sorte u voćarstvu ne razvijaju.
„Može da se organizuje posao u pravcu proizvodnje organske hrane, koja je sve popularnija i ima ljudi koji imaju kupovnu moć za to. To je jedna od mogućnosti, ali ne možemo reći da je to siguran put ka nekom biznis uspehu“, kaže Stanić.
Veliki rizici postoje u voćarstvu i povrtarstvu, kako navodi on, jer dosta toga zavisi od vremenskih prilika – mraza, grada i slično.
Kada je reč o stočarstvu tu je, prema njegovim rečima, veliki problem do neefikasne proizvodnje.
„Imate velike troškove primarne porizvodnje u stočarstvu, pre svega zbog pada stočnog fonda i zbog drugačije genetike. Pored toga imamo probleme i sa neprerađivanjem mesa i mlekarstvom“, ukazuje on.
U stočarstvu je, naglašava on, veliki problem usitnjenost poljoprivrednih gazdinstava.
„Iz tog razloga nemamo dovoljnu efikasnost, jer mala poljoprivredna gazdinstva ne mogu da primenjuju savremenu tehnologiju i standarde, kao i mašine, zbog ograničenih finansijskih sredstva i nemogućnosti da se postigne veća količina proizvodnje“, ukazuje Stanić.
On ukazuje da je najveći rizik bio u svinjarstvu.
„Pre svega zbog afričke kuge svinja koja je u nekim delovima zemlje destkovala fond, jer su morale i brojne svinje koje nisu zaražene da se likvidiraju, jer su prosto takvi standardi“, podseća Stanić.
On smatra da proizvođači treba da se bolje organizuju.
„Bilo bi bolje kada bismo imali organizovaniji i efikasniji sistem sakupljanja proizvoda koje oni prave i da se onda ta veća količina lakše dopremi do nekog tržišta, da li u Evropi ili regionu“, savetuje Stanić.
Jovica Jakšić iz Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije (NAPS) ukazuje da je teško doći do profita u ratarstvu.
„Jako je diskutabilno to kada će i šta biti profitabilno, jer to zavisi od godine do godine i od regiona do regiona“, objašnjava on.
Jakšić naglašava da oni već godinama nisu videli ozbiljan profit, a da su čak prošle godine poslovali sa minusom.
„Imali smo minus zbog razlike u ceni, zbog velike cene repromaterijala, a ni ove godine nećemo proći bolje jer nas je pogdio i grad“, kaže naš sagovornik.
On dodaje da veći deo parcela jeste osiguran, ali da to ne znači puno.
„To što je osigurano je samo da nam pokrije proizvodnju, a uložili smo puno i puno smo rizikovali. Iz godine u godinu ulazimo u nove probleme“, ukazuje Jakšić.
On poručuje da se iz toga teško izvući.
„Sve više ulažemo, sistem nas tera da uvećavamo posede, da radimo više da bismo mogli da opstanemo. Sa uvećanjem poseda mora da se povećava i vozni park, za to je potrebno veće skladište i hangari za te mašine… ne vidimo svetlo na kraju tunela“, poručuje Jakšić.
Da bi se situacija poboljšala, smatra on, treba da se izjednače sa farmerima iz Evropske unije (EU).
„Treba da se ugledamo na farmere tamo gde je bolje, da li na istoku ili zapadu. Mi nikako da uđemo u EU, a i da uđemo u ovakvoj situaciji, sa ovim subvencijama, teško ćemo biti konkurentni. Ne možemo tamo da opstanemo“, navodi Jakšić.
On smatra da malim proizvođačima treba da se posveti više pažnje.
„Treba se više posvetiti individualnim poljoprivrednim proizvođačima, a ne velikim firmama. Nas ima puno više i ako se bude ovako nastavilo, ukupno će tri čoveka raditi u celoj Vojvodini“, zaključuje Jakšić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
