„Ako se u Nemačkoj ne sklapaju automobili, onda neće raditi ni srpske fabrike“: Kako pad nemačke privrede utiče na Srbiju?

Nemačka privreda već neko vreme ide silaznom putanjom, a to je nastavljeno i u drugom kvartalu, što su potvrdili novoobjavljeni podaci Eurostata.

Prema tim podacima, Nemačka je doživela novi pad od 0,1 odsto u odnosu na isti kvartal prošle godine, ali i u odnosu na prethodni kvartal.

Kada se pogledaju podaci vidi se kontinuiran međugodišnji pad ekonomske aktivnosti.

U prvom kvartalu Nemačka jeste ostvarila rast od 0,2 odsto u odnosu na poslednji kvartal 2023. godine, ali i pad od 0,1 odsto u odnosu na prvi kvartal godinu pre.

Taj poslednji kvartal prošle godine bio je takođe slab, u njemu je nemačka privreda ostvarila međugodišnji pad od 0,2 odsto, ali i pad od 0,4 odsto u odnosu na prethodni kvartal.

Ovako slabi rezultati Nemačke privrede zabrinjavaju mnoge u Evropi, a iz toga nije isključena ni Srbija.

Zemlje članice Evropske unije (EU) čine 59,9 odsto ukupne razmene sa našom zemljom, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Iz tih podataka se vidi i da je Nemačka još uvek glavni spoljnotrgovinski partner naše zemlje.

Izvoz u junu bio je vredan ukupno više od 2,1 milijarde evra, dok je uvoz bio 2,5 milijardi, dakle deficit naše zemlje u robnoj razmeni sa Nemačkom iznosio je oko 400 miliona evra.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže za Danas da je ovo jako loše jer se to Nemcima kontinuirano dešava već neki duži period.

„Što je još gore, sva je prilika da će Nemačka biti u još lošijoj situaciji nego što je sad. Pola nemačke privrede teško funkcioniše, oni nemaju dovoljno svoje radne snage, imaju dosta migranata, ali se to teško uparuje“, objašnjava on.

Savić ukazuje da je ovo jako loše za nemačku privredu, posebno zato što je nekad bila magnet i za radnike i za preduzeća iz sveta.

„Njihova velika preduzeća se sada sele u Sjedinjene Američke Države, tamo je tražnja mnogo veća, tamo ima svega onoga što u Nemačkoj nema. To je sada jedna prilično sumorna slika za Nemačku“, navodi on.

Mi smo, kako naglašava višestruko povezani sa Nemačkom.

„Najveći deo stranih investitora u našoj zemlji je iz Nemačke. Takođe, najveći broj delova, kao što su kablovi, delovi za automobile i drugi sklapajući delovi koji se proizovde u Srbiji se voze u Nemačku na njihovu fabričku traku“, objašnjava Savić.

Ako se tamo automobili ne sklapaju, kako tvrdi on, onda neće raditi ni srpske fabrike.

„Nešto od toga što proizvodimo će ići u neka druga tržišta, ali to je manji deo i to je veliki problem koji mi imamo sa padom nemačke privrede“, kaže naš sagovornik.

Kao drugi problem, pojavljuje se to što je najveći deo nemačkih fabrika u manje razvijenim delovima Srbije.

„U nekim mestima su to jedine fabrike koje rade. Nije to samo pitanje da li će se zatvoriti fabrika, već će poslove izgubiti već siromšani ljudi“, navodi Savić.

Kao treći probem, on navodi to da nije mali broj naših ljudi koji su odlazili i još uvek odlaze u Nemačku.

„Posebno medicinski kadar odlazi tamo, ali i drugi radnici. Ukoliko Nemačka upadne u recesiju i manje se posluje, prvi će poslove gubiti oni koji su došli sa strane“, ukazuje Savić.

To su najmanje tri razloga koja su loša po Srbiju zbog slabljenja nemačke privrede, tvrdi on i dodaje da bi ih se moglo nabrajati još puno.

Ekonomista Danilo Šuković, takođe, ukazuje da pad nemačke privrede ima očigledan uticaj i na nas.

„Ako oni imaju pad privrednih aktivnosti, to znači da se smanjuje mogućnost da oni dalje kupuju našu robu u obimu u kom su ranije kupovali, što odmah povlači smanjenje proizvodnje i posledice su jasne“, objašnjava on.

Šuković, takođe, ukazuje na to da u Srbiji ima puno nemačkih firmi.

„One su još više oslonjene na Nemačku, nego neke druge, zato negativan efekat na nas može biti još više izražen“, smatra on.

Tako, kako dodaje, nastaju recesije i svetske krize.

„Krene u jednoj zemlji, pa ona povlači drugu pa treću i stvara se domino efekat“, objašnjava Šuković.

Ipak, on smatra da neće doći do gašenja firmi.

„To ne treba očekivati u bliskoj budućnosti, to je znatno duži proces. Firme će možda da posluju manje ili više uspešno, ali neće biti zatvaranja“, kaže naš sagovornik.

On naglašava da situacija još uvek nije zabrinjavajuća.

„Fluktuacije su benigne i trenutno mogu da budu povezane sa nekim sezonskim faktorima, koji nisu toliko jaki da mogu da uzdrmaju privredu u toj meri. Ukoliko bi se pad produžio još više i bio još oštriji, onda bi moglo da se razmišlja i o težim posledicama“, zaključuje Šuković.