"Ako ti nađem broj predsednika sindikata, zovem policiju"

– Duguju nam oktobar i novembar i deo februara, poslednji put smo 10. novembra primili septembarsku platu, a knjižice nam nisu overene od septembra, nemamo mogućnost da se lečimo – kaže za Danas Živorad Jovanović. NJih 50 do 70 ispred je i iza kapije na ulazu u sedište kompanije na Savskom nasipu 1, koju je pre devet godina privatizovala firma MBA Miljković.

Rešili su da se okupe i obustave rad koji će, kako kažu, potrajati dok im se ne isplati dug. Direktoru Iliji Đorđeviću nisu dozvolili da izađe iz fabričkog kruga.

– Bolestan sam, treba mi 17.000 dinara za lekove, kažu nam da je plaćeno osiguranje, ali nemamo knjižice – dobacuje jedan od njih.

Dosta ih je pred penzijom, Jovanović je u Ratku 31 godinu, Rade Petrović punih 40 godina.

– Rekao nam je da grad nije uplatio 40 odsto za Ruzveltovu i Slaviju, radimo 360 dana u godini, pa opet nema para – kaže Petrović na pitanja šta im je direktor rekao zbog čega nema para. Nabraja gde sve radi veći deo od 300 i više radnika koliko ih ima u ovoj kompaniji – Zvornik, Vranje, Požega, Busije, Batajnica.

Tvrde da nikom nije ponuđen socijalni program, kao i da niko više ne pominje male akcionare koji su imali 18 odsto akcija u ovoj kompaniji i koji su do pre nekoliko godina dobijali i dividende.

Za razliku od prethodna dva puta kada su nezadovoljni radnici odložili alat direktno na radnom mestu, tada u Ruzveltovoj i na Slaviji, ovoga puta su to učinili u fabričkom krugu. Sa zvaničnog mejla firme MBA Miljković ni u julu ni u septembru kada smo se bavili kašnjenjem plata, nismo dobili odgovor. Sada nas je direktor Ilija Đorđević pozvao u kancelariju.

– Plate ćemo isplatiti do kraja nedelje, čekamo uplatu da bismo mogli mi da uplatimo plate – rekao je Đorđević. Na konstataciju da se ovo ne dešava prvi put, direktor kaže da je „u građevinarstvu tako“.

– Naplata ide kako ide, ne možemo da dobijemo pare, niko nama ne daje donacije, ono što zaradimo mi to podelimo. Dok ne zaradimo za plate, nemamo pare – ističe Đorđević.

On tvrdi da je zdravstveno osiguranje uplaćeno i da je do drugih, ne do njih, Đorđević objašnjava da sve ide preko Poreske uprave, rešenje o preknjiženju postoji, višak para kompanije se preknjižava na zdravstveno.

– Priča da ne plaćamo poreze je netačna, bila je i inspekcija i to utvrdila – napominje Ilija Đorđević.

Na pitanje da li je Grad platio sav posao za Slaviju i Ruzveltovu, kaže „to Vas ne interesuje“.

– Mi čekamo uplate i iz tih uplata biće isplaćeno sve što je zaostalo.

– Znači i plate i prevoz?

– Plate samo – rekao nam je Đorđević pre nego što će nas ispratiti iz kancelarije.

U međuvremenu, u firmu je došao i vlasnik Branko Miljković tražeći da razgovara sa nama. Zbog ranijih tekstova o štrajkovima u ovoj kompaniji u nekoliko navrata rekao je da nas je pozvao „da vidi o kome se radi“ i rekao kako će nas „tužiti“, jer „90 odsto onoga o čemu smo pisali nije tačno“.

Na pitanje šta nije tačno, Miljković nije konkretno odgovorio, već je samo pitao da li smo dobili šta smo hteli. „Sledeći put kada želite da razgovarate potražite me preko moje sekretarice, zakažite razgovor“, rekao je.

Po izlasku iz upravne zgrade radnici su nam pokazali nove kamione parkirane u dvorištu, koje smo fotografisali. LJut zbog toga što smo uradili, Miljković je na ulaznim vratima počeo raspravu i rekao „da će pozvati policiju“ zbog toga što slikamo nešto što je u privatnom vlasništvu. Policiju nije pozvao, ali se ispričao sa glavnim i odgovornim urednikom našeg lista. Narednih sat vremena bili smo svedoci „razgovora“ vlasnika i četvorice radnika, kom je, osim nas, prisustvovao i direktor kompanije.

Branko Miljković je želeo da nam ukaže na to ko je organizovao štrajk, „upirući prst“ u jednog od bivših radnika koji je svojevremeno bio i predsednik sindikata.

– Žućo, da li sam vas ja nekada slagao – obratio se najpre Jovanoviću. Kada je ovaj odgovorio odrečno, obratio se najmlađem među njima.

– Daj telefon da vidim da li imaš broj Čolića (predsednik sindikata, bivši radnik)?

– Ali to je moj privatni telefon – odgovorio mu je.

– Kad te budem pitao, onda možeš da razgovaraš sa mnom, rekao mu je Miljković – nema šta ko vas da buni, dođite kod mene i kažite, ja vam kažem biće tad i tad uplata, a ne da pravite cirkus.

– Budem li našao broj Čolića u telefonu, a naći ću, zovem policiju. Ti znaš da ja ne lažem nikada – rekao je ovom mlađem.

A onda okrenuvši se nama dodao „kad mi nađete jednog da ovako razgovara sa radnicima, onda mi se javite“.

Ubeđen da se Ćolić krije iza organizovanja štrajka Miljković je radniku od kog je uzeo telefon da pronađe njegov broj rekao da će ga prijaviti.

– Ti si slobodan, prijaviću te za organizovanje zajedno sa Čolićem – rekao mu je pre nego što mu je naredio da izađe iz kancelarije.

Ostalima je rekao da im ne brani ništa, ali da moraju da najave direktoru, da štrajk niko nije najavio i da ako treba dođu i do njega.

– Ne može Čolić meni da vodi firmu. Koliko niste primili platu?

– 50 dana – rekao je Jovanović.

– Super, a mi čekamo ugovor već tri, četiri meseca – odgovorio mu je Miljković – posao je vezan za državu, kada nama plate, mi ćemo da platimo i kraj.

– A ta država neće da kaže, ti nisi primio platu nemoj da mi platiš struju ovaj mesec, nego – cvik – rekao je Jovanović.

– Čovek (pokazuje na direktora) nije uzeo pare, pa vam nije dao platu – kaže Miljković. Sat vremena nakon što je cela priča počela direktor Ilija Đorđević je rekao da mora da se radi, ako hoće plate. „Ako ne radimo, onda nema posla, onda nemamo ni šta da tražimo da nam se plati.“ Na izlasku, radnici su nas ispratili sa uverenjem da neće odustati od obustave rada dok ne dobiju plate. Vlasnik im je, kako kažu, po našem odlasku obećao „jednu, a možda i dve“ plate do Nove godine.

Nisam čuo da direktor u Ravnaji maltretira radnike

Kako je Branko Miljković, vlasnik MBA Miljković koja je pre šest godina privatizovala i fabriku kamenih agregata Ravnaja u Malom Zvorniku, upitali smo ga da li zna da direktor Aleksandar Savanović tamo maltretira radnike. Naš list je u nekoliko navrata u poslednjih mesec dana pisao o Danki Simić koja je „po kazni“ prebačena u kamenolom da ručno prebacuje kamenje sa jednog mesta na drugo.

MB: Nisam čuo za to.

D: Niste čuli da kažnjava radnike tako što ih šalje da rade u kamenolom?

MB: Pa fabrika se time bavi.

D: Ali ova žena o kojoj konkretno pričam je bila laborantkinja, a sada je po kazni sa još nekima završila u kamenolomu.

MB: Nisam za to znao. Mene zanima poslovanje firme, ne bavim se time kako direktor raspoređuje ljude, na koje pozicije.

D: Ne zanima vas ni kada ih maltretira?

MB: Nisam znao, ali zvaću ga da vidim o čemu se radi.