Ignorisanjem ugovorenih obaveza Grad Novi Sad naneo je štetu preduzeću ATP Vojvodina i meni lično kao investitoru u iznosu koji prema dosadašnjim veštačenjima već prevazilazi stotine miliona evra.
Umesto da potraži način kako da izmiri obaveze i sanira probleme koje je izazvala, vlast i dalje pokušava da preko pravosuđa otme tu imovinu i verovatno je pokloni njima znanim tajkunima – izjavio je Ilija Dević u pisanom saopštenju medijima.
On tvrdi da se u poslednje vreme plasira teza kako je osnovni ugovor sklopljen sa Gradom oko izgradnje kompleksa međunarodne autobuske stanice i servisnog centra – ništav, zbog čega smatraju da ne postoji pravo na odštetu.
– Osnov za to pokušavaju da nađu u jednom, inače spornom stavu Vrhovnog kasacionog suda, izrečenog u reviziji pravosnažne presude kojom je utvrđeno pravo ATP Vojvodine na odštetu zbog nepokretanja dela investicije, autobuske stanice i to za period do decembra 2011. Taj stav, donet u rekordnom roku od 24 dana, „utvrdio“ je i bez veštačenja, da preduzeću pripada nadoknada ne od 12 već od četiri miliona evra. Povodom takvog tumačenja ugovora, oštro je reagovala i EU, a Agencija za borbu priotiv korupcije ukazivala je na procesne nepravilnosti. Odgovora na te primedbe iz VKS nije bilo – objašnjava Dević.
On je, kao i ATP Vojvodina, u međuvremenu podneo tužbe za odštetu po svim osnovima, koje se odnose na naredni period, do kraja 2016. a u svim tim predmetima očigledna je želja da se primeni taj stav VKS.
– Napominjem da sudska presuda ne može biti izvor prava, posebno ne za period na koji se nije ni odnosila, niti za predmet celokupne štete koja nije razmatrana ni u VKS-u niti u bilo kom drugom sudu. Uz to, na sadržinu ugovora nisam mogao da utičem, jer je tekst sačinio Grad, i to kao realizacju po Generalnom urbanističkom planu, a za njegovu zakonitost bilo je nadležno Gradsko javno pravobranilaštvo koje je i dalo saglasnost – ističe se u saopštenju.
Dević ukazuje da je taj organ sada u problemu, o čemu svedoči činjenica da su od početka desetogodišnjih suđenja, iz te institucije najpre dokazivali kako su ugovor ispunili, iako saobraćaj ni dan danas nije preusmeren ka lokaciji novosagrađenog kompleksa kako je to bilo predviđeno, a sada provlače tezu o ništavosti, pa čak u nekim od podnesaka koriste, za svaki slučaj, i jednu i drugu opciju.
– Osnovno pitanje je sada, kakva se poruka ovakvim osporavanjem, šalje drugim, pre svega domaćim investitorima? Da li me je Grad namerno uvukao u investiciju kako bi je posle oteo? Kakav stepen zaštite imaju domaći investitori u odnosu na strane? Jer, da sam sve to sagradio kao, na primer, građanin Holandije, uživao bih zaštitu po međudržavnom sporazumu kojim je svakoj od strana zabranjeno da saugovarača diskriminatorskim merama ometa u radu i upravljanju investicijom a za kršenje tih odredbi mogao bih da se obratim međunarodnoj arbitraži u Vašingtonu. Međutim, kao domaći investitor, takve mogućnosti nemam, iako je i zakonom i Ustavom garantovan jednak položaj domaćih i stranih privrednika. Naprotiv, pravosuđe uglavnom ćuti kada je reč o mom pravu, o čemu svedoči nepostupanje po nizu krivičnih prijava koje sam podnosio – kaže Dević i dodaje da je poslednja među njima prijava koju je podnela Agencija za borbu protiv korupcije i to protiv postupajuće sutkinje Višeg suda u Novom Sadu, koja je najpre zatražila da se u veštačenje uključe Mašinski i Saobraćajni fakultet, a kada je tako utvrđen iznos štete dostigao 132 miliona evra, pokušala da taj nalaz ignoriše.
On podseća i da je ATP Vojvodinu kupio kapitalom čije je poreklo poznato, da je odmah zaposlio novih 200 radnika, kupio nove autobuse i krenuo u investiciju na osnovu ugovora sa Gradom, koji, po okončanju gradnje nije ispunio svoju obavezu da preusmeri saobraćaj ka lokaciji nove autobuske stanice. Predzeće zbog toga nije moglo da pokrene rad, pod teretom kredita je otišlo u stečaj a 500 radnika na evidenciju nezaposlenih.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
