Albanija i Bosna ispred Srbije po rastu BDP-a

Prema “Izveštaju o tranziciji” Evropske banke za obnovu i razvoj predstavljenom 8. novembra Srbija će 2016. godinu završiti sa rastom ekonomije od 2,5 odsto. Od 11 zemalja ovog regiona sedam njih će godinu završiti sa privrednim rastom većim od ovog. Region predvodi Rumunija sa procenjenim rastom od 4,8 odsto, a tu je i Crna Gora sa očekivanih četiri odsto. Iznad proseka su i Albanija sa 3,3 odsto, Slovačka sa 3,2 odsto i Poljska sa tri odsto privrednog rasta. Ispred Srbije će završiti i Bugarska sa 2,8 odsto, pa i Bosna i Hercegovina sa 2,7 odsto. Iza nas naći će se Hrvati, Mađari i Makedonci. Po nas nepovoljna okolnost je što je Srbija prethodnih godina imala ili skroman rast (0,7 odsto u 2015. godini) ili recesiju (-1,8 odsto u 2014. godini), dok je većina drugih zemalja beležila solidne stope privrednog rasta.

Srbija će po nečemu biti prva u ovom regionu, a to je visina inflacije. Začudo to ovoga puta neće biti problem jer je projektovana inflacija u Srbiji jedan odsto, dok će većina zemalja završiti u deflaciji. Inače deflacija se smatra velikim problemom za ekonomiju jer obeshrabruje potrošnju i investicije što dovodi do smanjenja privredne aktivnosti.

Tako nadugačko i naširoko hvaljena reforma javnih finansija koja je dovela do toga da budžetski deficit u 2016. bude čak dvostruko niži od planiranog u poređenju sa drugim zemljama u stvari i nije neki uspeh. EBRD je procenio da će Srbija godinu završiti sa budžetskim dficitom od 2,4 odsto BDP-a. Kada se izuzme Crna Gora sa ogromnim deficitom od čak 12,1 odsto BDP-a nastalim pre svega zbog ulaganja u infrastrukturu, i tu se nalazimo oko sredine. BiH i Bugarska će imati manjak u državnoj kasi od 0,8 odsto BDP-a dok će Mađarska imati deficit od 1,5 odsto BDP-a. Na nivou Srbije naći će se Albanija i Slovačka sa deficitom od 2,5 odsto BDP-a, a budžeti Poljske i Hrvatske biće u minusu 2,8 odsto BDP-a.

Ono što je pozitivno za Srbiju je prilično velika procena neto priliva stranih direktnih investicija. EBRD je za Srbiju izneo procenu da će neto priliv SDI iznositi 4,8 odsto BDP-a. Samo Albanija sa 8,2 odsto BDP-a i Crna Gora sa 12,1 odsto BDP-a će imati veći priliv stranih direktnih investicija u regionu. Prilivi Sdi ostalih kretaće se od 0,5 odsto u Slovačkoj do tri odsto BDP-a u Bugarskoj.

Uprkos rastu izvoza većem od rasta uvoza u ovoj godini Srbija će ipak imati popriličan manjak u spoljnoj trgovini. Ipak priliv investicija biće dovoljan da pokrije deficit u tekućem računu platnog bilansa koji će u 2016. godini iznositi 4,2 odsto BDP-a. S druge strane zemlje kao što su Slovenija, Hrvatska, Slovačka, Mađarska i Bugarska ostvariće suficite u tekućem računu platnog bilansa. Najveće deficite u tekučem računu platnog bilansa imaće Crna Gora sa 10,3 odsto BDP-a i Albanija sa čak 13,3 odsto BDP-a.

Za 2017. godinu očekuje se da prosečan privredni rast za region Jugoistočne Evrope bude tri odsto. Međutim, EBRD upozorava na veliku zavisnost ekonomske aktivnosti zemalja u regionu od privrednih kretanja u Evrozoni. Oni su izračunali da samnjenje rasta od jedan odsto u Evrozoni direktno se preliva na ovaj region kroz samnjenje privrednog rasta od 0,6 odsto, a kada se saberu ukupni efekti deluje na smanjenje rasta od jedan odsto u zemljama Jugoistočne Evrope.

Prema oceni EBRD prioriteti Srbije bi trebalo da budu strukturne reforme, pre svega racionalizacija javne administracije i restrukturiranje državnih preduzeća, pre svega Železnica, EPS-a i Srbijagasa kako bi se smanjio rizik za javne finansije u narednim godinama. Na strani uslova poslovanja, ističe se da parafiskalni nameti koji koštaju privredu dva odsto BDP-a treba da budu skresani. Takođe, pravosudni sistem i procedure bankrota i likvidacije moraju biti unapređene. U ovom izveštaju EBRD ukazuje i potrebu boljeg sprovođenja ugovora, kao i za efikasnijim javnim nabavkama i inspekcijama.