Na sednici Vlade danas odlučeno je da se ukine ograničenje i omogući slobodan izvoz žitarica, kako je to pre nekoliko dana i najavio ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.
„Ukidanje zabrane izvoza žitarica će mnogo značiti izvoznicima, s obzirom na aktuelne zalihe starog roda”, kaže za Danas Aleksandar Bogunović, iz Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS.
Zalihe su iznad proseka, kako kaže, a to je posledica privremene zabrane izvoza i problema u logistici na Dunavu koji su nastali nakon uvođenja zabrane. Kasnije odobren izvoz po odobrenim, najpre mesečnim, a potom i tromesečnim, kvotama, napominje on, nije doprineo značajnijem povećanju izvoza starog roda pšenice.
“Trenutni nivo vodostaja na Dunavu, kao glavnoj saobraćajnici za izvoz žitarica ne omogućava transport baržama, pa otuda postoji dodatno ograničenje u smislu logistike i načina na koji će se realizovati izvozni poslovi”, kaže Bogunović.
On napominje da nije realno očekivati veliko povećanje izvoza u ovom periodu, ali da je važno da su se stekli uslovi za sklapanje izvoznih aranžmana koji će se moći realizovati i intenzivirati normalizacijom vodenog transporta.
“Takođe, ukidanje zabrane će uticati na vraćanje starih kupaca koje smo izgubili za vreme zabrane i ograničenja izvoza”, ističe Bogunović.
On podseća da je Republička direkcija za robne rezerve raspisala i konkurs za kupovinu 131.000 tona pšenice po ceni od 40 dinara po kilogramu, sa uračunatim PDV-om i da ta kupovina ide preko Produktne berze iz Novog Sada.
Prema podacima Produktne berze iz Novog Sada, zaključno sa 13. julom Republičkoj direkciji za robne rezerve je prijavljeno 90.000 tona pšenice i ostalo je još prostora za manje od jedne trećine, s obzirom da je ukupna količina za kupovinu 131.000 tona.
Na osnovu podataka „Žita Srbije“, Srbija je od jula prošle do kraja juna ove izvezla 1,06 miliona tona pšenice, a samo tokom juna izvoz je bio 88.901 tona.
„Od marta kada je uvedena zabrana izvoza zaključno sa junom izvoz pšenice iznosio je 339.340 tona. Kada je kukuruz u pitanju, izvezeno je 1,2 miliona tona, a od marta do kraja juna 479.296 tone kukuruza”, kaže Bogunović.
Najznačajnija tržišta za izvoz pšenice tokom juna bili su Rumunija, Italija, S. Makedonija i BiH, dok se kukuruz najviše izvozio nizvodno u Rumuniju, a uzvodno u Austriju.
Prema podacima PKS, godišnje proizvedemo do 200.000 tona ulјa, a godišnje potrebe stanovništva su 90.000 tona.
Za prvih pet meseci ove godine ukupno smo izvezli 14.227 tona rafinisanog suncokretovog ulja, što je 20,6 miliona evra, i predstvalja pad od skoro 20 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.