Šapić se hvalio, a uspeha nema: Kako je prihod od naplate karata u javnom prevozu prošle godine smanjen za 1,7 milijardi dinara

Državna revizorska institucija (DRI) objavila je nedavno Izveštaj o reviziji konsolidovanih finansijskih izveštaja završnog računa budžeta Grada Beograda za 2023. godinu.

U tom izveštaju, između ostalog navedni su i prihodi koje je Grad Beograd ostvario od naplate karata u javnom prevozu, koji su za celu prošlu godinu iznosili 4,56 milijardi dinara.

Ti prihodi podeljeni su na dva dela. Prvi deo odnosi se na prvih pet meseci 2023. godine kada je naplatu karata vršila kompanija „Kentkart“ i ostatak godine kada je tu naplatu preuzelo novovosnovano Javno komunalno preduzeće „Naplata prevozne usluge Beograd“.

Naime, iz izveštaja se vidi da je u periodu od 1. januara prošle godine do 25. maja naplaćeno oko 2,66 milijardi dinara, dakle dok je naplatu vršila turska kompanija. Od kada je naplatu preuzelo domaće preduzeće u periodu od 25. maja do kraja godine ukupno je naplaćeno karata u iznosu od oko 1,90 milijardi dinara.

Kada to uporedimo, primetno je da je kompanija „Kentkart“ za pet meseci ostvarila veći prihod od naplate karata od JKP „Naplata prevozne usluge Beograd“ za sedam meseci i to za nešto manje od 760 miliona dinara.

Ukoliko prošlu godinu uporedimo sa 2022. možemo videti da je celokupan prihod iz 2023. značajno manji nego pre.

U 2022. godini prihod od naplate karata bio je 6,28 milijardi dinara, što znači da je bio veći za više od 1,7 milijardi u odnosu na prošlogodišnji prihod.

Iako se gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić hvalio prošle godine da je „ogroman broj ljudi počeo da kupuje karte“ u gradskom prevozu i da će uskoro biti njih čak „80 odsto“.

Šapić je tada izjavio i da to pokazuje uspeh novog sistema naplate gradskog prevoza u Beogradu, u odnosu na prethodni „BusPlus“.

Ipak, ukoliko se gledaju samo brojke, ovo ne deluje kao uspeh. Predsednik sindikata “Centar GSP Beograd“ Ivan Banković smatra da je ovo bilo očekivano, ali da brojke nisu sasvim realne.

„Realni da budemo, 2023. godina nije toliko relevanta, jer grad i Aleksandar Šapić uvek mogu da kažu da smo imali period uhodavanja, da nije bilo kažnjavanja, što je zaista i trajalo nekoliko meseci. Međutim, mene brine kakvi će rezultati biti za ovu godinu“, kaže on.

Banković smatra da su veći problem cene karata.

„To što je manja cena pojedinačne karte nije dobro jer smo zbog toga došli u sitauciju da nije više primamljiva mesečna pretplata, na kojoj je godinama, ako ne i decenijama, zasnovano funkcionisanje GSP-a. Kada znate koliko možete da očekujete prodatih karata mesečno, sa tim možete nešto i da planirate, a sada je zbog cene pojedinačne karte od 50 dinara drastično opala prodaja mesečnih pretplata“, ukazuje naš sagovornik.

On poručuje da kada je takva cena pojedinačne karte, mnogima je isplativije da uplate nekoliko puta mesečno tu kartu i da budu mirni.

„Sa tim novcem GSP ne može ništa da računa, jer to varira iz meseca u mesec“, smatra Banković.

On ukazuje i na problem nedovoljne kontrole.

„Kontrola praktično ne postoji, a i kada ih ima nisu preterano zaiteresovani za svoj posao. Ovo je idealna situacija za švercere, tek kada vide kontorolore pošalju poruku i to je to“, naglašava Banković.

On dodaje i da nemamo zvaničan izveštaj o tome koliko kojih karata se prodaje i koliki su prihodi po tom osnovu.

„Zakonska obaveza svakog javnog komunalnog preduzeća je da na svoj sajt postavi program poslovanja, a JKP „Naplata prevozne usluge Beograd“ tu obavezu ne ispunjava. Tako bismo znali koliki su njihovi očekivani prihodi za ovu godinu, ali mi to ne znamo“, ukazuje naš sagovornik.

Banković ističe da bi voleo da vidi takav dokument.

„Gradonačelnik nas stalno uverava kako je nikad rekordnija prodaja karata i da su Beograđani ponovo stekli poverenje u javni prevoz, ja bih voleo da je to tako, ali imam velike sumnje u to“, navodi on.

Banković kaže da je GSP duplo na gubitku od uvođenja novog sistema.

„S obzirom da imamo manju cenu svih vrsta karata, a bojim se da imamo i manje prodatih karata, posebno mesečnih, to je jasno. Ne samo da imamo gubitak što se tiče manje prodaje, mi nemamo ni informacije koliko je nas koštalo uvođenje novog sistema u javni prevoz, a to nije bilo besplatno“, objašnjava on.

Banković naglašava da će novi sistem teško dostići naplatu koju je imao Kentkart.

„Mi samo da bismo došli do nivoa prihoda koje je imao Kentkart moramo da imamo bar za 40 odsto višu prodaju karata, pošto smo smanjili cene karte. Ja mislim da nije realno da nam 40 odsto građana više kupuje karte“, zaključuje on.

Ekonomista Danilo Šuković smatra da niže cene nisu povećale prodaju.

„Činjenica je da su karte jeftine i to je dobro za siromašniji deo stanovništava. Međutim, problem je što i kod tako jeftinih karata imamo nizak nivo naplate, ali verujem da za to postoje tri aspekta. Da je i ovo skupo za pojedine građane, drugo je da neki građani ne plaćaju zbog nepoverenja u same institucije države i treće je nepostojanje kulutre da mora da se plati karta“, objašnjava on.

Šuković smatra da je važnije da građani steknu poverenje u institucije i kulturu da prevoz treba da se plaća, od samog sistema kontrole.

„To sve pokazuje kako je sistem vrednosti narušen u našem društvu“, ukazuje on.

Šuković smatra da se grad time svesno odrekao velikog novca jer računa na subvenicje iz budžeta, ali im to, kako dodaje, nije bitno jer te troškove ne snose oni, već opet građani.

„Treba da imamo ekonomske karte, koje će biti prilagođene različitim slojevima društva u odnosu na to ko koliko može da plati. Sve je ovo slika jednog neuređenog drutšva, a to sve mora neko da plati, a to uvek na kraju budu građani“, upozorava on.