Monetarna politika na globalnom nivou je oštra, rigidna sa osnovnim ciljem suzbijanja inflacije, izjavio je predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović. „Očekivano je bilo da ćemo imamo slabiji rast koji će se nastaviti“, ističe.
Vlahović je u emisji Dan uživo na N1 rekao da se na globalnom nivou ništa nije promenilo u odnosu, osim što je, kako kaže, pridodat još jedan „požar kriza“ na bliskom istoku.
„Manje više ništa se nije promenilo, monetarna politika je oštra, rigidna sa osnovnim ciljem suzbijanja inflacije i inflatornih očekivanja. Očekivano je bilo da da imamo slabiji rast koji će se nastaviti i u ovoj i godinama koji slede“, navodi Vlahović.
Prema njegovim rečima, Evropa ima najslabije ekonomske performanse sa planiranim rastom od 1,5 odsto, dok iznenađujuće dobro napreduje američka privreda, pa je MMF podigao projekcije rasta sa 1,6 na 2,2 odsto. Kina usporava, ali i dalje zadržava visoke stope rasta, dok će najveći rast u ovoj godini imati Indija – više od šest procenata, kaže Vlahović.
„Mi se nalazimo u stanju polikriza, požar kriza je počeo kovidom 2020, geoplotičke tenzije pojačane 2022. napadom Rusije na Ukrajinu, a bliskoistočni rat još više je pojačao tenzije“, kazao je sagovornik N1
Na delu je, ističe, deglobalizacija, odnosno geoekonomska fragmentacija.
„Ide se ka multipolarnom svetu koji za posledicu ima dramatično smanjenje rasta svetske trgovine, a posledica toga je gubitak svetskog bruto proizvoda“, objašnjava Vlahović.
„Od rasta Evrope zavisiće i rast Srbije“
„Monetarna politika Centralne banke u Briselu uticaće na buduče kretanje inflacije. Naša centralna banka vodi krutu monetarnu politiku i to je sasvim opravdano“, kazao je Vlahović, podsećajući da je je Srbija prošle godine imala najveću prosečnu inflaciju.
Kako je kazao, naša inflacija je bila dvostruko generisana – zakasnilo se sa korekcijom cena energenata sa jedne strane, a sa druge, vlada je vodila neselektivnu politiku kroz socijalna davanja i „hepikopter pare“ što nije opravdano i divergentno je sa monetanmom politikom koju je vodila Centralna banka.
Strateški cilj Srbije trebalo bi da bude pristupanje u EU
„Srbija mora da usaglasi svoju spoljno-ekonomsku politiku sa EU jer je naš strateški cilj pristupanje uniji. Do sada se to nije jasno desilo“, istakao je Vlahović.
On je kazao da sa privredama zemalja EU Srbija razmenjuje 60 roba i usluga.
„Pre svega zbog ekonomskih razloga moramo da jasno reafirmišemo naš stragejski cilj, a to je punupravno članstvo u EU. Šesdeset procenata trgovinskog bilansa otpada na zemlje EU, ako se tu doda i razmena sa zemlajma u okruženju koje teđe članstvu u EU, blizu smo 80 procenata“, kazao je Vlahović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.