Vučić odredio koliki će biti minimalac, a sindikati i poslodavci o njemu tek treba da pregovaraju: Kratka priča o institucijama u Srbiji

Ovo ne samo da je bila novost za javnost već i za one koji bi trebalo da se dogovore i donesu odluku o visini minimalne zarade za sledeću godinu – sindikate i poslodavce.

Po zakonu, naime, Socio-ekonomski savet, tripartitno telo u kom učestvuju predstavnici Vlade Srbije, reprezentativnih sindikata i poslodavaca, Unije poslodavaca Srbije, treba da se sastanu i dogovore o visini minimalne zarade za narednu godinu. Ukoliko do 15. septembra ne dođe do dogovora, Vlada preseca i određuje minimalac.

Izgleda da je ove godine, kao i prethodnih uostalom, država odlučila da sve poštedi mučnih pregovora, razmene argumenata i nerealnih zahteva, pa je predsednik svima unapred saopštio kako će da se dogovore.

Naša molba za komentar novog minimalca zatekla je Nebojšu Atanackovića, počasnog predsednika Unije poslodavaca Srbije i već dugi niz godina učesnika pregovora u Socioekonomskom savetu.

“Sve je moguće, ništa me više ne može iznenaditi”, kratko je prokomentarisao Atanacković vest da je već određena visina minimalne zarade.

“U svakom slučaju sa tako velikim povećanjem, znatno većim od rasta BDP-a, nećemo se složiti, osim ukoliko država to ne kompenzuje smanjenjem poreza i doprinosa, odnosno nameta za preduzeća”, rekao je Atanacković dodajući da Unija poslodavaca poštuje sve odluke koje donese Vlada.

I Čedanka Andrić, predsednica UGS Nezavisnost, za već rešeno pitanje minimalne zarade čula je na vestima, ali je to nije toliko iznenadilo budući da je u prethodnih 10 godina samo jednom odluka o minimalcu doneta na Socioekonomskom savetu, a sve ostalo je odredila država.

“Ovo nije prvi put, iako pitanje minimalne zarade nije u nadležnosti predsednika države. To je nadležnost Socioekonomskog saveta u kom su i predsednica Vlade i ministar finansija. Mi ćemo u narednim danima imati Izvršni odbor na kom ćemo usvojiti platformu za pregovore i iznos minimalne cene rada sa kojom ćemo ući u pregovore. Osnova je da minimalna zarada ne bude manja od minimalne potrošačke korpe. Ovo što je Vučić pomenuo je manje od toga”, poručila je Andrić ponovo ističući uzurpaciju nadležnosti.

Minimalna zarada u 2023. godini iznosila je 230 dinara po satu, odnosno za mesec sa radnih 176 dana to je oko 40.000 dinara.
Minimalac od 400 evra odnosno oko 47.000 dinara koji bi važio od 1. januara 2024. predstavljao bi povećanje od 17,5 odsto.

Na prvi pogled to deluje kao veliko povećanje, ali kada se koriguje za inflaciju koja će prosečno u ovoj godini biti najmanje 12 odsto, ukoliko do decembra padne na osam odsto koliko je projektovala Narodna banka, realno povećanje je znatno manje.

Minimalna potrošačka korpa za april ove godine, poslednja koju je objavilo Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine, iznosila je 51.037,36 dinara. Do januara 2024. kada novi minimalac stupi na snagu ona će bez sumnje biti još skuplja. Da bi minimalna zarada dostigla barem aprilsku minimalnu potrošačku korpu trebalo bi da se poveća 27,5 odsto. S druge strane, poslodavci u startu uglavnom pristaju na povećanje minimalne zarade u visini nominalnog rasta BDP-a, koji bi sa inflacijom od 12 odsto i projektovanim realnim rastom od 2,5 odsto, mogao da se poveća 14,5 odsto.

Ovoliko povećanje minimalca bilo bi u skladu sa praksom iz prethodnih godina kada je uglavnom ona povećavana za oko pet procentnih poena iznad stope inflacije u prethodnoj godini.

Tako je za 2022. minimalac povećan za 9,4 odsto, dok je prosečna inflacija u prethodnoj godini iznosila četiri odsto, naredne godine je minimalac povećan 14,3 odsto, ali je zato prosečna inflacija iznosila čak 11,9 odsto u 2022.

U regionu i Evropi po visini minimalca Srbija se nalazi pri samom dnu. Prema podacima Evrostata, statističke agencije EU, za jul ove godine, najnižu minimalnu zaradu imala je Albanija, svega 375 evra. Treba napomenuti da Eurostat barata bruto minimalnom zaradom koja uključuje poreze i doprinose.

Odmah iznad Albanije nalazi se Bugarska sa mesečnom bruto minimalnom zaradom od 399 evra.

Sledeća je Srbija sa bruto minimalcem od 460 evra. Crna Gora ima minimalnu zaradu od 532,5 evra. U Rumuniji je ona 604 evra, nakon što je poslednjih 10 godina ova zemlja imala najveći godišnji rast minimalne zarade u Evropi.

U Mađarskoj je ona 604 evra, a Hrvatskoj 700 evra. S druge strane, najveći minimalac se isplaćuje u Luksemburgu, 2.508 evra, dok je u Nemačkoj on 1.997 evra.

Prema podacima Eurostata, Srbija je od 2013. do 2023. godine imala godišnji prosečan rast minimalne bruto zarade od nešto manje od osam odsto.

Albanci sui podizali minimalac za oko devet odsto prosečno tokom protekle decenije, a s druge strane Crnogorci za nešto iznad šest odsto.

Visok rast minimalca imali su i Bugari, skoro 10 odsto, dok su Rumuni godišnje u proseku povećavali minimalnu zaradu za oko 13 odsto u poslednjih 10 godina.