Šef Poslaničke grupe Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić izjavio je danas u budžetskoj debati u Skupštini Srbije da država uzima nove zajmove jer ne može da iz redovnih prihoda servisira kredite i plaća kamate.
Rekao je da 2,2 odsto bruto-domaćeg proizvoda (BDP) odlazi na plaćanja kamata, a samo 1,2 odsto BDP-a je u budžetu namenjeno za plaćanje subvencija u poljoprivredi.
„Kompletna ekonomska politika vlasti i budžeta je velika iluzija“, kazao je Aleksić u nastavku skupštinske rasprave o rebalansu budžeta, započete u ponedeljak.
On je ocenio da je, uz predsednika srbije Aleksandra Vučića, minister finansija Srbije Siniša Mali „jedan od najvećih iluzionista i manipulatora“.
„Podigli ste rebalansom budžet sa 1,7 milijarde evra, na 2,2 milijarde evra i to tako što investirate u neproduktivne projekte, poput EXPO-a (2027) koji neće moći da na srednji rok da očekivane rezultate za budžet. Zbog ovog projetka će 2027. Srbija imati ne rast privrede, već usporavanje“, procenio je Aleksić.
On je pitao ministra Malog zašto je u rebalansu 8,3 milijarde evra za nove kredite.
„Od toga 2,25 milijardi evra ide na finansiranje minusa, jer ako imate pare, vi ne uzimate kredit da se zadužujete, dakle vi finasirate minus jer uzimate kredit, a šest milijardi evra ide za vraćanje glavnica i kamata ranije uzetih kredita. To znači da država iz redovnih prihoda ne može da servisira i vraća kredite“, kazao je Aleksić.
„Sa ovim predviđenim deficitom, po procenama ministra finansija i Fiskalnog saveta, do kraja godine će javni dug iznositi 38,5 milijardi evra, a sledeće godine možemo očekivati da će biti 40 milijardi evra. Kad ste došli na vlast, bio je 15 milijardi i neko to mora da vrati“, naveo je Aleksić.
On je upozorio da država ne uspeva da vrati zaduženje ni sa budžetom od 76 milijardi evra, već uzima nove kredite.
„Rebalans je napravljen prema potrebama grupe ljudi koji su izvođači infrastrukturnih radova vas iz vlasti i ovo je budžet za Milenijum tim, za Zvonka Veselinovića i razne vaše kolege i prijatelje s kojima se dogovarate“, kazao je Aleksić.
On je naveo da ministar finansija govori o rastu prosečne plate, ali ne i o medijalnoj zaradi, koja iznosi oko 660 evra, a toliku zaradu primaju ljudi u 149 opština Srbije i ona je manja od prosečne zarade.
Pored toga, Aleksić je rekao da je u Boru 2.000 hektara privatne imovine upisano u katastar kao vlasnište kineske kompanije, a na toj površini je najveće nalazište bakra i zlata u Evropi i jedno od najvećih u svetu. Tu su procenjena ležišta 14 miliona tona bakra i 300 tona zlata vrednosti 140 milijardi dolara, kazao je on.
Siniša Mali, ministar finansija i potpredsednik Vlade poručio je da Srbija ima drugu po veličini stopu rasta BDP-a u Evropi u prvih šest meseci ove godine.
„Ova sada stopa rasta, s obzirom da smo krenuli u visoke stope rasta od 2019. godine, uprkos koroni i drugim izazovima, je stabilna i dugoročna.
Za razliku od stopa rasta iz 2000-ih, kada jedne godine zbog visokih priliva od privatizacije imate veću stopu rasta, pa sledeće godine to padne, koje nisu bile rezultat dugoročne strategije rasta ili ekonomske politike vlade. Zavisile su od toga da li se nešto desi, kao što je prodaja Mobtela. Da vas podsetim vi ste prodali Naftnu industriju Srbije za samo 400 miliona evra. I onda BDP poraste, pa se građani ponadaju… A ovo sada je održiv rast, zasnovan na domaćoj tražnji, na porastu plata, penzija, minimalne zarade“, rekao je Mali.
On je naveo da je od 2020. godine nominalno povećanje penzije 93,2 odsto, a da je inflacija 43,6 odsto, što znači da je realno povećanje penzije – 34,4 odsto.
„Nominalno povećanje zarada iznosilo je realno 35,5 odsto, dok je realno povećanje minimalne zarade 38,1 odsto.
On je poručio da će plata lekara u januaru nakon povećanja od osam odsto, iznositi 160.000 dinara, a da je 2012. godine iznosila 67.000 dinara.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.