Aleksić: Podrška malim gazdinstvima i razbijanje kartela

„Mala poljoprivredna gazdinstva, koja raspolažu sa manje od pet hektara zemlje, čine 80 odsto ukupne strukture gazdinstava. Pomoći ćemo im u standardizaciji i sertifikaciji i da izađu na tržište tako što ćemo razbiti kartele i monopole, jer ćemo napraviti 20 javnih hladnjača i 10 skladišta distributivnih centara sa laboratorijama za pakovanje i sortiranje robe“, naveo je Aleksić u pisanoj izjavi.

Aleksić je istakao da će poljoprivrednici stariji od 60 godina dobijati 300 evra po članu nekomercijalnog poljoprivrednog gazdinstva, dok će mlađi dobijati podsticaje za samozapošljavanje kroz različite projekte.

„Primena programa počeće prvog dana po promeni vlasti, jer je poslednji trenutak da se sačuva poljoprivreda od koje u Srbiji živi najmanje milion i po ljudi“, naveo je Aleksić, koji je uspešan poljoprivrednik iz Trstenika i jedan od autora programa, uz stručnjake za tu oblast.

Aleksić je naveo da je programom predviđeno povećanje budžeta za poljoprivredu na sedam odsto od ukupnog godišnjeg budžeta Srbije, dok danas iznosi 4,5 odsto od kojih dva odlaze na otplatu dugova, tako da stvaran poljoprivredni budžet iznosi tek oko dva odsto od ukupnog.

„Neophodna je bolja raspodela novca u budžetu, jer će biti mnogo više sredstava za poljoprivredu i druge važne oblasti kada se pare ne budu bacale na gondole, nacionalne stadione, fontane“, dodao je Aleksić.

Poljoprivreda i prerađivačka industrija naslonjena na nju učestvuju sa 30 odsto u bruto društvenom proizvodu (BDP) i zato se najveća pažnja mora posvetiti toj oblasti, naveo je Aleksić.

Aleksić je podsetio da Srbija ima oko pet miliona hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta, a Holandija ima milion i po hektara i godišnje izvozi poljoprivredne proizvode u vrednosti od 75 milijardi evra, dok Srbija izvozi manje od četiri milijarde evra.

„Tu razliku možemo da smanjimo boljim planiranjem i angažovanjem stručnjaka. Poljoprivreda mora da bude predvidiva, a naprednjački režim je koristi za potkusurivanje i na putu je da potpuno uništi srpskog seljaka“, istakao je Aleksić.

Aleksić je kao primer naveo proizvodnju malina, u kojoj je Srbija godinama delila prvo i drugo mesto u svetu, ali je u poslednjih nekoliko godina proizvodnja malina smanjena za 36 odsto, dok su istovremeno konkurentske države podigle proizvodnju i za 50 odsto, pa Srbija deli peto i šesto mesto u svetu.

„Naš cilj je da Srbija bude svetski lider u proizvodnji malina i zato moramo da podržimo malinare kako ne bi smanjivali parcele, nego ih povećavali“, dodao je Aleksić.

Aleksić je naveo da je programom Narodne stranke za poljoprivredu predviđeno i osnivanje „kriznog budžeta“, koji će služiti za obezbeđivanje minimalne garantovane cene strateških proizvoda kada se dogode poremećaji na tržištu, što je praksa i u uspešnim evropskim državama.

„Ako u narednih nekoliko godina ne napravimo snažan zaokret u poljoprivredi, trajno ćemo izgubiti bitku sa razvijenim evropskim državama“, zaključio je Aleksić.