Alternativni pravac snabdevanja nasušna potreba

Naime, Moskva i Kijev vode spor pred Arbitražnim sudom u Stokholmu, gde je ruska državna kompanija Gasprom povećala svoja potraživanja od ukrajinske kompanije Naftagas na 37 milijardi dolara. Taj iznos uključuje potražnju za otplatom duga za isporučeni gas u periodu maj – jun 2014. godine, otplatu po principu „uzmi ili plati“ za period od 2012. do 2016. godine, kao i penale za prekoračenje otplate. Stokholmska arbitraža će 30. juna doneti odluku o tužbi Gasproma i Naftagasa za isporuke i tranzit gasa. Inače, proces pred tim sudom traje još od juna 2014. godine a Gasprom insistira na neispunjavanju ugovornih obaveza ukrajinske strane dok Naftagas traži ubacivanje dodatka u sporazum, čemu se Moskva protivi.

Ranije se dešavalo da Gasprom zbog neplaćenih računa prekine snabdevanje Ukrajini a da njena njena kompanija Naftagas posegne za količinama gasa namenjenih za tranzit u druge zemlje, među njima i Srbiji. Stoga među potrošačima u Srbiji vlada stalna bojazan da će zbog svađe Moskve i Kijeva ponovo biti ugroženo njihovo snabdevanje.

Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije, kaže za Danas da u konkretnom slučaju ne treba strahovati da će se sudski spor Rusije i Ukrajine odraziti na snabdevanje gasom Srbije. – Da bi do problema došlo prvo je potrebno da ruski Gasprom prekine sa snabdevanjem ukrajinskog Naftagasa a da potom Ukrajinci posegnu za količinama u tranzitu namenjenih drugim evropskim zemljama. Siguran sam da do toga neće doći jer je sudski proces u toku i čeka se odluka nadležnog suda. Takođe, Evropska unija ne bi dozvolila da potrošači u njenim zemljama ostanu bez redovnog snabdevanja i uveren sam da će uticati na Ukrajinu da se problem sa plaćanjem preuzetog gasa reši.

Jedan broj zemalja EU je uključen i u projekta gasovoda Severni tok 2 koji Gasprom planira da gradi pa ne verujem da će Brisel dozvoliti da Ukrajina eventualnim „zavrtanjem slavina“ zakomplikuje njegovu realizaciju. Evropska unija je inače i garant sporazuma između Rusije i Ukrajine o snabdevanju gasom pa i sa te strane ima obavezu da se sporno pitanje reši – objašnjava naš sagovornik. On dodaje da bi hipotetički do problema moglo da dođe samo u slučaju da Rusi Ukrajini ukinu snabdevanje gasom u zimskim mesecima kada je potrošnja najveća i da bi tada ako bi Naftagas „pozajmljivao“ količine namenjene Srbiji moglo da bude ugroženo snabdevanje građana Srbije. – S obzirom da je sada proleće ne postoji mogućnost tog scenarija. Sa druge strane, činjenica da se Srbija gasom snabdeva samo iz jednog pravca pokazuje da postoji nasušna potreba za alternativnim izvorima snabdevanja – ističe Vuletić. Na pitanje da li bi Srbija trebalo da više navija da se alternativnim putem gasom snabdeva iz pravca Severnog toka 2 ili preko Turskog toka (pod uslovom da se taj projekat proširi i na druge zemlje) naš sagovornik odgovara da Srbija nije u poziciji da bira.

– Mi samo možemo da posmatramo i čekamo da se veliki igrači dogovore. Šta god da dobijemo od inače siromašne ponude nakon stopiranja izgradnje Južnog toka je korisno za Srbiju. Sigurno je da bi nam više ipak odgovaralo da se snabdevamo preko Turskog toka jer bi zbog udaljenosti gasa koji bi dolazio sa zapada iz Severnog toka 2 morali da plaćamo skuplje tranzitne takse zemljama preko čije teritorije bi prolazile količine namenjene našim potrošačima – navodi Vuletić.

Ni Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ne misli da će do problema sa snabdevanjem potrošača u Srbiji doći zbog nesporazuma na relaciji Moskva – Kijev, ali isto tako i da naša zemlja, iako joj je to nužno, nema adekvatnu alternativu za snabdevanje „plavim energentom“.

– Nisam uveren da će Ukrajinci u slučaju da im Rusi zbog neplaćanja ukinu snabdevanje oni posezati za količinama iz tranzita jer je reč ne samo o gasu koji pripada Srbiji već i drugim evropskim zemljama. Problem je što u konkretnom slučaju mora da dođe do nekog kompromisa, ali bar zasad ne popušta ni jedna ni druga strana. Očito je reč o problemu iza koga stoje politički razlozi i da će se oni rešavati na relaciji Evropska unija – Rusija – kaže Savić. On dodaje da je očigledno da Srbija treba bar još jedan pravac snabdevanja gasom naročito u slučaju da Rusija ostvari svoje obećanje o tome da će nakon 2019. godine prestati sa tranzitnim snabdevanjem preko Ukrajine.

– Nažalost nakon što je Južni tok stopiran, takođe iz političkih razloga, ne nazire se neka jasna alternativa kako bi se Srbija mogla gasom snabdevati iz nekog drugog pravca – zaključuje naš sagovornik.