Ambasada Nemačke: Program podrške mladima

„Odabrana socijalna preduzeća dolaze iz različitih sektora, iz oblasti poljoprivrede, proizvodnje, socijalnih usluga, iz uslužnih sektora, neka pružaju usluge osetljivim grupama, kao što je dnevni boravak za mlade sa poteškoćama u razvoju, neka pružaju usluge medijacije u zapošljavanju“, rekla je Rimers.

Ona je, na predstavljanju ovog Programa, koji se sprovodi u okviru projekta „Podsticanje zapošljavanja mladih“, koji je pokrenula Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) a finansira ga nemačko Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj, izrazila nadu da će ova preduzeća tokom 2018. godine uspeti da zaposle po dvoje, troje mladih ljudi iz osetljivih grupa.

Rimers je rekla da „Nemačka nastoji da pomogne Srbiji u borbi sa visokom stopom nezaposlenosti, naročito kada su u pitanju osetljive grupe i neaktivni mladi“.

Državni sekretar Ministarstva omladine i sporta Darko Stanić rekao je da je prioritet Vlade Srbije i resornog ministarstva, unapređenje uslova i mehanizama koji pospešuju zapošljavanje, samozapošljavanje i preduzetništvo mladih.

On je rekao da je njihov zajednički zadatak da mehanizmi podrške dođu do svih mladih, dajući prednost onima koji imaju manje šanse i u nejednakoj su početnoj poziciji.

U tome prepoznajemo ključnu dimenziju GIZ projekta „Podsticanje zapošljavanja mladih“ u cilju unapređenja uslova za zapošljavanje i preduzetništvo mladih, pružanje nove šanse i nove nade za mlade bez kvalifikacija, mlade Rome i Romkinje, mlade u procesu readmisije, dugoročno nezaposlene, mlade žene, mlade na selu, ali i sve druge kojima je potrebna podrška da bi ostvarili svoje pune kapacitete, rekao je Stanić.

Pomoćnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Bojana Stanić izjavila je da je u toku izrada Nacrta zakona o socijalnom preduzetništvu.

Prema njenim rečima, korisnici socijalnog preduzeća mogu da budu mladi nezaposleni do 30 godina starosti, mladi sa niskim kvalifikacijama, žrtve porodičnog nasilja, deca palih boraca, oni koji su imali status dece bez roditeljskog staranja, invalidi, Romi i Romkinje.

Izvršni direktor Smart kolektiva Neven Marinović rekao je da su sproveli istraživanje prošle godine i da najviše socijalnih preduzeća posluje kao udruženje građana.

„Najveći spoljni izazovi za ova preduzeća su nedostatak izvora finansiranja sa bespovratnim sredstvima, nedostatak svesti o značaju problema koje rešavaju ili nedostatak svesti i razumevanja šta su socijalna preduzeća i na koji način funkcionišu i zašto ih treba dodatno podržati, kao i nepostojanje subvencija države“, rekao je on.

Marinović je rekao da je pored bespovratnih finansijskih sredstava ovim preduzećima potrebno povezivanje sa drugim kompanijama iz privatnog sektora koje mogu da im budu klijenti i kupci njihovih proizvoda, donacija opreme i sirovina, kao i obučavanje kadrova.