AmCham: Preporuka da eventalne mere države za suzbijanje efekata krize ovaj put budu ciljane

U narednom periodu srpska privreda suočiće se sa izazovima poput kontrole i zauzdavanja inflacije, energetskom krizom, ali i sa prelivanjem problema sa kojima se suočava EU koja je Srbiji najveći investitor i spoljnotrgovinski partner sa oko 60 odsto trgovinske razmene, objavila je danas Američka privredna komora nakon panela „Poslovanje u krizi – makroekonomski pogledi“.

U tom svetlu, istaknuto je da se očekuje nastavak monetarnih mera koje će kao posledicu imati rast cene zaduživanja, pa period jeftinog novca ostaje u prošlosti.

Učesnici skupa su ocenili da je Srbija, uprkos globalnoj krizi izazvanoj geopolitičkim dešavanjima i pandemiji, nošena visokim ekonomskim rastom od 7,5 odsto prošle godine, i dalje zadržala privredni rast koji je viši od proseka EU.

Imajući sve izazove u vidu, predsednik AmCham-a u Srbiji Stefan Lazarević naglasio je da će u predstojećem periodu biti reformski procesi koji mogu brzo da dovedu do modernizacije društva i značajnijeg unapređenja poslovne klime u Srbiji.

„Ovo je prvi jesenji događaj koji nam daje osvrt na procene makroekonomskih kretanja, uticaja inflacije na privrednu aktivnost, izglede kretanja troškova finansiranja, ali smo dobili i važne inpute za preporuke mogućih pravaca ekonomske politike Vlade Srbije za smanjivanje negativnih efekata na lokalnom nivou“, izjavio je Lazarević.

Dodatno, istakao je da se nada da će AmCham sa novom Vladom Srbije intenzivno raditi na nastavku digitalne transformacije države i privrede, sprovođenju agende za ekološki čistu i energetski efikasnu državu, daljem unapređenju zdravstva, kao i regionalnim poslovnim integracijama, kroz inicijative poput „Otvorenog Balkana“.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić i predsednik Izvršnog odbora Rajfajzen banke Zoran Petrović kao jedan od ključnih problema za privredu navode inflaciju i očekuju nastavak inflatornog perioda na kratak rok.

Panelisti su komentarisali i procene Evropske Komisije (EK) da će Srbija ovu godinu završiti sa inflacijom od 11,5 odsto, a iduću na oko osam odsto.

Kada je reč o prognozama rasta BDP-a, EK za Srbiju predviđa rast od tri odsto i tu Srbija stoji malo bolje od proseka EU (2,7 odsto) za ovu godinu, a očekivanja za narednu su opet u korist Srbije koja cilja 2,5 odsto u odnosu na 1,5 procenata u EU.

Saopšteno je da veliki broj faktora utiče na ovakve procene EK, te u tom smislu kretanja u budućnosti treba sagledavati uzimajući u obzir aktuelna globalna dešavanja.

Ocenjeno je da su, što se tiče fiskalne pozicije, prilivi u budžet na dobrom nivou, naročito od PDV-a i kao posledica mera e-fiskalizacije, ali su sa druge strane veliki izazovi na strani uvoza energenata.

Takodje, ukoliko se poredi sa zemljama centralne i jugoistočne Evrope, Srbija je umereno zadužena, pa se sa dugom od blizu 60 odsto BDP-a, nalazi se iza Slovačke, Slovenije, Mađarske i Hrvatske.

U tom kontekstu, a pri izboru javne potrošnje, važno je da država nastavi da investira u velike infrastrukturne projekte, kao i da nastavi sa opreznom fiskalnom politikom kako se javni dug ne bi dalje povećavao, a u skladu sa namerama najnovije fiskalne strategije Vlade Srbije, saopštio je AmCham.