Američka privredna komora: Manje od polovine kompanija očekuje rast poslovanja u 2023. godini

Najviše njih (20 odsto) očekuje negativne efekte ovih okolnosti u vidu smanjenja profita, 14 odsto očekuje pad prometa i pad investicija, pokazuje godišnje istraživanje stavova privrede Amčama pod nazivom Deseto prolazno vreme.
Ipak, i ova očekivanja su negativnija nego prošle godine koja je bila pod uticajem Kovida 19.
Mala i srednja preduzeća nisu tako optimistična i 42 odsto njih očekuje da im se smanje prihodi, a 45 odsto da im se smanji profit. Svako peto malo preduzeće očekuje smanjenje broja zaposlenih.
„Uz globalnu krizu kojoj se još uvek ne nazire kraj, pred privredom Srbije je još jedna izazovna godina. Zato je veoma važno da na dugoročnom planu zajedno sa Vladom Srbije radimo na unapređenju institucionalnih reformi kao što su unapređenje efikasnosti pravosuđa, vladavini prava i veća transparentnost kroz nastavak digitalne transformacije.

Za sledeću godinu, smatram da fokus treba da bude nastavak digitalizacije u cilju efikasnije administracije, zelena agenda za ekološki čistu i energetski efikasnu Srbiju, unapređenje sistema zdravstvene zaštite i podrška regionalnim inicijativama koje za cilj imaju integraciju Srbije u EU, a jedna od njih je Otvoreni Balkan“, rekao je Lazarević na predstavljanju istraživanja.
U odnosu na okruženje članice Američke privredne komore ocenjuju poslovno okruženje i Srbiju kao investicionu destinaciju boljom nego u CG, S. Makedoniji i BiH, a lošiju nego naše susede članice EU.
Kao najveći problem u narednoj godini privreda u ovom istraživanju vidi nedostupnost radne snage i tako je prethodnih pet godina.
Iza radne snage, na listi izazova su aktuelne krize, prošle hodine Kovid, a ove godine rat u Ukrajini.
U odnosu na prethodne godine finansijska disciplina, odnosno rokovi plaćanja napravili su skok na treće mesto problema.
Za sledeću godinu očekivanja su na najnižem nivou od kada se radi istraživanje. Dok je za 2020. godinu 78 odsto članica očekivalo rast poslovanja, za sledeću godinu samo 43 odsto njih to očekuje, dok 46 odsto njih očekuje isti nivo poslovanja kao ove godine.

Kao prioritete za investicije i privredu u doba krize, članice Amčama ocenjuju digitalnu transformaciju, zelenu agendu odnosno energetiku i životnu sredinu, zdravstvo i unapređenje regionalne saradnje, pre sveg akroz inicijativu Otvoreni Balkan.

Govoreći na predstavljanju izveštaja premijerka Ana Brnabić izdvojila je nekoliko parametara koji pokazuju značajan rast ekonomske saradnje između Srbije i SAD.

Ona je istakla rast spoljnotrgovinske razmene koja je prošle godine dostigla skoro milijardu dolara, a ove je u prvih osam meseci 45,6 odsto veća nego u istom periodu prošle godine.
Istovremeno, kao dokaz transformacije ekonomije od radno intenzivne kao ekonomiji zasnovanoj na znanju ona je navela podatak da je razmena usluga prešla milijardu dolara ove godine, pri čemu je izvoz usluga u SAD od januara do septembra dostigao skoro 900 miliona evra, a uvoz usluga iz ove zemlje oko 200 miliona evra.
Ona je napomenula i da su najveći partneri Srbije u razmeni usluga SAD, Nemačka, Velika Britanija i Švajcarska.
Ona je naglasila da će prioritet biti dalja digitalizacija, posebno e-uprave, kako bi građani i privreda mogli da zatraže usluge od države 24 sata sedam dana u nedelji.