Američki FED podigao kamatu, za njim i svi ostali: To znači skuplje kredite i u Srbiji

U ovom trenutku kamatna stopa FED-a koja je ključna stopa za dolare, ali i referentna kamatna stopa za sva međunarodna finansijska tržišta nalazi na nivou od tri do 3,25 odsto.

Razlog za ovakav skok u kamatama je naravno visoka inflacija koja je u avgustu dostigla 8,3 odsto međugodišnje.

„Moramo da ostavimo inflaciju iza nas. Voleo bih da postoji bezbolan način da se to uradi. Ne postoji“, poručio je juče Džerom Pauel, predsednik FED-a.

Zašto je prvi čovek Federalnih rezrevi govorio o bolnim posledicama povećanja kamatnih stopa? Naime, cilj povećanja kamatnih stopa je povlačenje likvidnosti iz ekonomije i ima za posledicu povećanje svih drugih kamatnih stopa. Ovo dalje znači usporavanje ekonomske aktivnosti i u nekim slučajevima recesiju.

FED je objavio i nove ekonomske projekcije za 2022. i 2023. koje pokazuju značajno usporavanje privredne aktivnosti.
Međutim, ukoliko centralna banka ne uspe da suzbije inflaciju, rast cena utiče na smanjenje ekonomske aktivnosti.

Dan nakon poteza američkih monetarnih vlasti usledio je niz reakcija centralnih banaka.

Banka Engleske je danas podigla kamatnu stopu za 0,5 procentnih poena. I Švajcarska narodna banka povećala je ključnu kamatnu stopu za 0,75 procentnih poena i konačno je izašla iz negativne zone na 0,5 odsto.

Takođe, danas je i centralna banka Norveške je povećala kamatnu stopu za 0,5 poena na 2,25 odsto.

Povećanje kamatnih stopa je očekivano, posebno FED-a, s obzirom na izjave zvaničnika da je prvi prioritet obračun sa inflacijom bez obzira na posledice po privredni rast.

I Milan Marinković, partner u firmi WM ekviti partners, ističe da ovo nije iznenađenje s obzirom na inflacione pritiske.

„Pritisak inflacije jača jer je mnogo novca naštampano u prethodnom periodu u vreme kovida, ali i s obzirom na dešavanja u Ukrajini. Jedini način kojim monetarna politika može uticati na smanjenje inflacije je povećanje referentne kamatne stope. I FED i ECB ako žele da spreče da inflacija postane sistemski problem moraju da povuku likvidnost sa tržišta i uravoteže ponudu i tražnju za novcem“, objašnjava Marinković dodajući da su u SAD očekivali u avgustu pad inflacije s obzirom na ranije zatezanje, a ona je porasla.

Povećanje kamatne stope FED-a pokreće pomeranja na tržištima širom sveta, jer rast kamatnih stopa na dolare dovodi do povećanja prinosa na kratkoročne državne obveznice SAD-a. Onda investitori iz celog sveta porede prinose koje ostvaruju na drugim tržištima sa onim koji će im pružiti bezrizična hartija od vrednosti kao što je američka.

„Ako vaša investicija u akcije ili nekretnine daje prinos jedan ili dva odsto, vi ćete novac prebaciti u američke obveznice koje ne nose nikakav rizik. Očekujem da će zbog ovoga u narednom periodu doći do velikih korekcija na raznim tržištima i doći će do ozbiljnog smanjenja vrednosti imovine“, procenjuje Marinković.

S druge strane, EU kasni sa monetarnim zatezanjem, smatra naš sagovornik, dodajući da je sada u evrozoni veća inflacija nego u SAD i da će zato Evropska centralna banka morati još oštrije da reaguje.

„Prolazi era jeftinog novca. Na Zapadu će to ličiti na 80-te i 90-te godine, a kod nas u boljem slučaju na 2003. ili 2004“, smatra Marinković.

Prema njegovim rečima, ako u Evropi bude kriza kod nas će biti još gore.

„U Srbiji 95 odsto finansijskog tržišta čine banke, a na bankarskom tržištu dominira četiri, pet banaka čije su centrale u EU. Ako centrale tih banaka upadnu u probleme, one će povlačiti kapital iz ćerki, pa i banaka odavde. Može doći trenutak da izvori finansiranja postanu nedostupni, a u svakom slučaju skupi. Sada ne bih savetovao dugoročno zaduživanje sa varijabilnom kamatnom stopom vezanom za euribor“, upozorava Marinković uz komentar da su banke mahom već zaustavile odobravanje dugoročnih kredita sa fiksnom kamatom.

„Sada je ta kamatna stopa koja se sastoji od marže i euribora niska i krediti deluju jeftino. Ali inflacija se neće lako zaustaviti, a euribor ide naviše. Nešto što sada izgleda povoljno može da se pretvori u veliki teret, ako istovremeno porastu i troškovi života i rata kredita zbog rasta euribora“, kaže Marinković.

Ipak, najvažniji faktor koji će odrediti šta će se dešavati sa evropskom i našom ekonomijom su dešavanja u Ukrajini, odnosno da li će doći do eskalacije ili do smirivanja i povratka trgovine energentima Rusije i Evrope.

„U ovom trenutku zaista nije lako voditi monetarnu politiku“, zaključuje naš sagovornik.

Veroljub Dugalić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu, kao glavni faktor ekonomskih kretanja takođe navodi dešavanja u Ukrajini posebno nakon jučerašnjih najava iz Moskve.

„Ukoliko sve eskalira pitanje kamatnih stopa biće bespredmetno. Ako ne dođe do eskalacije, inflacija će potrajati i nisu isključene i dalje korekcije kamatnih stopa i FED-a i ECB-a. To znači i rast kamatnih stopa i na našem tržištu“, ističe Dugalić.

Prema njegovim rečima, problem centralnih banaka je što one kamatnim stopama regulišu monetarnu sferu, a poremećaji su nastali u realnom sektoru.

„Poremećaj se rešava tamo gde je nastao, a u ovom slučaju to je na tržištu robe, a pre svega energenata i hrane“, zaključuje Dugalić.