Američki pad od aprila do juna najveći u istoriji te zemlje

Rasprave o izgledu oporavka privreda uključile su pola latinskog alfabeta. Od prvobitno procenjenog oblika V, koji karakteriše dubok pad, a odmah zatim i brz rast, pesimisti upozoravaju na slovo W gde posle velikog pada sledi oporavak, ali odmah zatim još jedno dno (ovako je izgledalo kretanje privrede Srbije nakon svetske finansijske krize 2008), do najpesimističnijh prognostičara koji „vide“ slovo L, gde posle velikog pada sledi stagnacija.

Negde u sredini nalazi se slovo U, sa nešto blažim padom, a zatim isto blagim oporavkom, kroz koji, neki prognoziraju da će proći i Srbija.

Dužina trajanja krize svakako će zavisiti od toga kada će (i da li će uopšte) medicinska nauka pobediti virus SARS-Cov-2, ali i od toga kako će se ljudi ponašati i nakon toga.

Što se tiče dubine, udarac na ekonomiju od aprila do juna je nezabeležen do sada. U javnosti je najglasnije odjeknuo pad BDP-a u SAD od čak 32,9 odsto.

Iako je pad ekonomske aktivnosti u Americi ogroman, čak 1,8 biliona dolara, kontrakcija u SAD je manja nego u Evropi. Naime, u SAD standardno izveštavaju o anualizovanoj stopi rasta BDP-a, odnosno stopi koja bi se ostvarila ukoliko bi se rast ili u ovom slučaju pad projektovao na sva četiri kvartala.

Poredeći s istim tromesečjem prethodne godine pad BDP-a u SAD je iznosio 9,5 odsto. S druge strane, pad BDP-a evrozone u drugom tromesečju ove godine u odnosu na isti period prošle iznosio je čak 15 odsto, što je preko 40 odsto tzv. anualizovani pad.

I kod nas se moglo čuti kako smo zabeležili fantastičan rezultat sa padom BDP-a od 6,5 odsto (u drugom tromesečju u odnosu na isti period 2019) dok su Amerikanci izgubili trećinu BDP-a, ali i naš pad kada se anualizuje izlazi na preko 20 odsto. BDP Japana je u drugom tromesečju pao za 6,9 odsto, dok su Kinezi prijavili kvartalni rast od 3,2 odsto.

U Evropi se pravi potop desio u zemljama u velikoj meri zavisnim od turizma, Španiji (-22,1 odsto), Francuskoj (-19 odsto) i Italiji (-17,3 odsto), dok je najveća evropska ekonomija, Nemačka, smanjila proizvodnju za 11,7 odsto.

Treba imati na umu da je EU i u prvom kvartalu imala pad ekonomije za 3,1 odsto. Stručnjaci ukazuju da su se celu drugu polovinu prošle godine najveće zemlje evrozone Nemačka, Francuska i Italija klackale na ivici recesije i da je korona kriza samo produbila probleme koje je pre svega izazvao pad globalne tražnje za automobilima.

Ipak, kako ističu u avgustovskoj analizi konsultantske kuće Dilojt, u EU su bar mere za zauzdavanje zaraze dale rezultat u zdravstvenom smislu iako su uzele danak u ekonomskom.

Neki pokazatelji, a pre svega indeks koji meri narudžbine (PMI) kao i maloprodaja, ukazuju da se tražnja posebno u Nemačkoj oporavlja i ide ka pretkriznim nivoima.

Članice EU su se konačno dogovorile oko budžeta za narednih sedam godina vrednog 1,8 biliona evra, kao i oko fonda za preporod od 750 milijardi evra, od čega će 390 milijardi biti grantovi, a 360 milijardi krediti.

S druge strane u SAD, tokom prvog tromesečja neki analitičari su prgonozirali da će (anualizovani) pad BDP-a dostići i celih 57 odsto, ali i ovih 32,9 odsto je najveći pad otkad Amerikanci beleže kvartalni BDP, a to je poslednjih 70 godina.

Kada se pogleda serija podataka o BDP poslednjih dvadesetak godina, recesija krajem 2008. i početkom 2009. u SAD i u Evropi deluje kao blaga prehlada u odnosu na ono što se sada dešava. Ali, dok se u Evropi i Aziji barem stabilizovala epidemiološka situacija u SAD se ne poboljšava što predstavlja rizik za skori oporavak.

MMF je u svom poslednjem (junskom) pregledu oborio globalne projekcije na pad od 4,9 osto, skoro dvostruko gore nego što je prognozirano u aprilu. Šta će doneti oktobarska prognoza ostaje da se vidi, mada prognoze  oporavka investicionih banaka idu od godinu dana za svet do dve godine za razvijene zemlje.