Amerikanci probudili i interes EU za ulaganja na Balkan

Predstavnici na čelu sa izvršnim direktorom Adamom Bolerom, doputovali su i, prema izjavama domaćih zvaničnika, tokom četvorodnevne posete spremni su za razgovore o ulaganjima koja bi trebalo da pokrenu privredu zemalja Zapadnog Balkana.

Prema prvim najavama, DFC raspolaže fondom od oko 60 milijardi dolara, ali još nije definisano u koje projekte će i pod kojim uslovima taj novac biti plasiran.

Prema najavama, prvi sastanci američke delegacije na čijem će čelu biti specijalni izaslanik za dijalog Beograda i Prištine Ričard Grenel, danas će se obaviti sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i premijerkom Anom Brnabić, a sa predstavnicima DFC-a susrešće se i čelnici Privredne komore Srbije i Ministarstva finansija, a očekuje se i susret sa našim privrednicima, sa firmama koje su potencijalni partneri u programima ali i predstavnicima američkih kompanija koje rade u Srbiji.

Iako u prvim susretima sigurno neće biti detalja oko finansiranja planirane izgradnje nekoliko trasa autoputa koji povezuju Niš i Prištinu, Bujanovac i Gnjilane kao i brzih saobraćajnica od Raške do Kosovske Mitrovice ali i pruge u tom potesu, zbog značaja projekata, koji su delom već ranije započeti uz finansijsku pomoć Evropske unije, domaći zvaničnici ovu posetu ocenjuju ne samo kao realizaciju sporazuma iz Vašingtona već kao garanciju da će se dogovoreni infrastrukturni projekti realizovati.

Tvrde da je to „prekretnica u bilateralnim odnosima Srbije i SAD i novi impuls u njihovom razvijanju“.

Analitičar Ivan Nikolić sa Ekonomskog instituta kaže za Danas da je poseta predstavnika DFC-a značajna jer označava otvaranje novog izvora ulaganja a na neki način i redefinisanje američke pozicije u regionu i u Srbiji.

– To je dobro, jer su američka ulaganja i prisustvo u poslednje dve do tri decenije, bili daleko ispod njihovih mogućnosti i ekonomske moći. Sada je to zanimljivo jer osim što skreće medijsku pažnju, privlači i druge izvore. Videli smo pre nekoliko dana iz govora predsednice Evropske komisije da će i EU vrlo brzo izaći sa značajnim investicionim paketom za zemlje zapadnog Balkana, čak će ga predstaviti pojedinačno po zemljama. A to baš nije bilo očekivano – kaže Nikolić.

Dodaje da je neposredan povod za dolazak fonda sporazum koji je potpisan u Vašingtonu, ali iza toga ipak stoji svest da je krajnji trenutak da se Amerika i zapadni svet suprotstave, ukoliko je to uopšte moguće, kineskom uticaju u regionu i daljem širenju ka Evropi.

– Stvaranje bedema koji štiti od kineskog uticaja Srbiju sada stavlja u poziciju koja podseća na ulogu nekadašnje Jugoslavije, naravno u tadašnjem bipolarnom svetu. Sada je svet podeljen na više ekonomski velikih i snažnih igrača, a nama sigurno to ide u prilog, trebalo bi to da iskoristimo jer se nama, kao maloj ekonomiji, takva šansa pruža jednom u generaciji, u veku ili možda nikada. Takvu su priliku u tranziciji imale Poljska i Češka, bile su pokazni primer kako zemlje treba da se razvijaju. Ako to bude i ovde, biće dobro – kaže Nikolić.

Ipak, većina ekonomista je nezainteresovana da prokomentariše dolazak američkog fonda ili je oprezna u ocenama o njegovom značaju.

Profesor Ekonomskog fakulteta i bivši guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić kaže da se u ovom trenutku ne zna u kojoj je meri DFC raspoložen da finansira, kakvi su im planovi, kako vide ovaj region a bez tih parametara teško je pretpostaviti ulogu koju će imati.

– Previše je nepoznanica, treba sačekati i videti, mislim da će vrlo brzo javnosti biti dostupan neki njihov budžet ili plan za određeni period i onda možemo procenjivati koliki potencijalni efekat možemo da imamo na ekonomsku aktivnost i, ako se gradi infrastruktura, na podizanje kapaciteta za budući ekonomski rast. To što se pominje iznos od 60 milijardi dolara koji je navodno na raspolaganju, u današnjem svetu nije ni malo ni mnogo, posebno ako se ne zna kakve su im namere, koliku teritoriju žele da pokriju određenom aktivnošću, šta je sve u portfoliju njihovih aktivnosti – kaže Šoškić.

Paket od 3,7 milijardi dolara

Plaftorma za razgovore sa predstavnicima DFC-a o izgradnji saobraćajnica i pruga „teška“ je oko 3,7 milijardi dolara, a reč je o četiri putna pravca koji povezuju Niš i Prištinu, Bujanovac i Štrpce, Rašku i Kosovsku Mitrovicu, Ribaće i Zubin Potok u ukupnoj dužini od 267 kilometara kao i pruge koje povezuju sredine na Kosovu sa centralnom Srbijom. Za ovaj sastanak još nije najavljeno da li će započeti izrada ekspertize za korišćenje vodnog potencijala jezera Gazivode, ali je to inače sastavni deo sporazuma iz Vašingtona.