Brnabić na Savetu za BDP: Rezultati jako loši, Vlada neće postići ciljeve; Očekivani BDP samo jedan do dva odsto

Ovo je pesimističnije od projekcije državnih institucija, Narodne banke koja prognozira da će rast BDP biti u rasponu od dva do tri odsto ili Ministarstva finansija koje projektuje rast od 2,5 odsto u ovoj godini, pa i od procena Svetske banke koja očekuje rast srpske ekonomije od 2,3 odsto.

Savet koji predvodi premijerka Ana Brnabić posebno brine šta će biti sa ovogodišnjim poljoprivrednim rodom usled velikih kiša, kao i pad građevinske industrije, a posebno „nepotrebni zastoji u građevinarstvu i železnici“.

Kako se navodi u zapisniku predsednica Vlade je ocenila da su „predstavljeni rezultati jako loši i izrazila bojazan da sastanci Saveta za BDP, koji su održavani od početka godine nisu dali nikakve rezultate i da Vlada neće postići rezultate koji su postavljeni kao targeti“, posebno se osvrćući na izvođenje radova u građevinarstvu i postupak izdavanja građevinskih dozvola.

Građevinska industrija je u prvom kvartalu ove godine zabeležila pad u stalnim cenama (kad se isključe efekti rasta cena) za 0,5 odsto, ali je u gradnji zgrada vrednost izvedenih radova pala za čak 20 odsto.

Za prva tri meseca broj građevinskih dozvola je pao za 6,1 odsto u odnosu na isti period lane.

U prvom tromesečju ove godine BDP je porastao za 0,7 odsto u odnosu na isti period iz 2022. godine.

Ekonomista Saša Đogović ukazuje da ekonomska sitaucija ide na dole, a da jedino industriju drži energetika zbog velikog pada prošle godine u ovo doba, zbog čega sada beleži veliki skok proizvodnje.

„Prerađivačka industrija je u minusu, a ovu godinu ćemo završiti u plusu pre svega zbog energetike. Lična potrošnja je u padu i zbog inflacije i zbog manje tražnje za kreditima. Ne verujem da će BDP doći do 2,5 odsto ove godine, pa čak ni 2,3 odsto koliko je prognozirala Svetska banka. I dva odsto je puna kapa“, napominje Đogović.

Prema njegovim rečima, vlada velika neizvesnost i teško je proceniti privredni rast u ovoj godini i zbog političke nestabilnosti.

„Od toga da li će se politička kriza rešavati u institucijama ili na ulici, a za šta je najviše odgovorna vlast, zavisiće stepen rizika ulaganja u zemlju, a to znači i priliv stranih direktnih investicija. Mi imamo nerazvijeno domaće preduzetništvo i sve smo bacili na kartu SDI. A među njima ima dosta investicija koje ne povećavaju konkurentnost zemlje niti kupovnu moć građana“, napominje on uz zaključak da će privredni rast ove godine biti mršav i ispod proseka Zapadnog Balkana.

Ni Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, nije optimista i to posebno zbog dešavanja u Evropi.

„Teško da Srbiji može biti dobro ako su Italija ili Nemačka u recesiji. Neki stručnjaci u koje imam poverenja očekuju da se recesija u Nemačkoj još produbi u dužem roku. Ugovor o snabdevanju ruskim gasom preko Ukrajine ističe 2024. godine i ako ga ne produže pitanje je da li će biti gasa za industriju, a za deo industrije nije samo gorivo već i sirovina“, napominje Savić.

On podseća da u Srbiji oko 80.000 ljudi radi u fabrikama nemačkih kompanija koje proizvode za poznatog kupca.

„Ako nema narudžbina za njih, nema ni posla za te ljude“, upozorava on dodajući i da veliki prilivi deviza u zemlju dolaze od doznaka radnika upravo iz EU.

On ističe i da je inflacija kod nas, a i u Evropi visoka.

„Dok je relativno niska inflacija gura privredni rast. Kada postane previsoka onda ga koči. Inflacija preko 10 odsto je visoko i ona nije pod kontrolom“, napominje Savić ukazujući da je očekivao da NBS posle pauze nastavi da povećava kamatnu stopu kao i da ovo nije bilo i poslednje povećanje referentne kamatne stope.

„Stanje je neizvesno, kamatne stope rastu, krediti su skuplji, pitanje je šta će biti sa poslovima, platama. Država je sada najavila povećanje plata i penzija, ali realno to nije posebno veliko povećanje. Kada s einflacija useli ona razara privrednu aktivnost“, ocenjuje Savić dodajući da se nalazimo u istom brodu sa drugim evropskim zemljama.