Analiza: Oko 80.000 sezonaca bi moglo da radi legalno

Elektronski sistem prijavljivanja sezonskih radnika u poljoprivredi mogao bi, uz određena prilagođavanja, da se proširi i primeni na one koji su angažovani na kućnim i pomoćnim poslovima, na povremenim poslovima u turizmu i ugostiteljstvu, kao i u građevinskoj industriji na nekvalifikovanim fizičkim poslovima, jedan je od zaključaka analize dveju organizacija.

U analizi koja je danas predstavljena u prostorijama NALED procenjuje se da bi korist od proširenja takozvanog „sistema pojednostavljenog prijavljivanja“ imalo oko 80.000 ljudi angažovanih na poslovima kao što su čuvanja dece i starih, čišćenja i održavanja kuća, kao i oni koje ugostiteljski objekti angažuju „na dan“ kao kuvare, konobare, šankere ili čistače.

Korist bi, takođe, imali i oni koji rade kao nekvalifikovani građevinski radnici na utovaru i istovaru materijala, kopanju, nasipanju i sličnim poslovima.

U NALED i GIZ podsećaju da svaki peti radnik u Srbiji radi na crno i da ih je, pored poljoprivrede, najviše u turizmu i ugostiteljstvu (15,1 odsto) i građevinarstvu (11,3 odsto), dok na kućnim i pomoćnim poslovima svako drugo lice radi bez ugovora i prava na penziono osiguranje i zaštitu od povrede na radu.

U analizi se zaključuje da je sistem pojednostavljenog prijavljivanja u slučaju sezonskih radnika u poljoprivredi, koji je zaživeo u januaru prošle godine, doprineo da se broj angažovanih na crno prepolovi.

„U 2018. godini bilo je prijavljeno samo 3.500 sezonskih radnika, već sledeće godine, kada je sistem zaživeo, bilo ih je 27.000, da bi do oktobra ove godine broj prijavljenih sezonaca dostigao 42.500“, naglasila je šefica Jedinice za hranu i poljoprivredu u NALED Tisa Čaušević.

Projektni menadžer u GIZ Zoran Jakovljev istakao je da je elektronska prijava sezonskih radnika doprinela da se u budžetu, na osnovu plaćenih poreza i doprinosa, ostvari četiri miliona evra dodatnih prihoda, zbog čega GIZ podržava širenje tog sistema na druge sektore, kao i na druge države Zapadnog Balkana.